Poljoprivreda je tradicionalno jedna od najvažnijih privrednih grana u Srbiji, što pokazuje i činjenica da izvoz poljoprivrednih proizvoda i dalje donosi najveću zaradu, koja je u u 2022. godini iznosila 4, 8 milijardi evra, duplo više nego što je doneo IT sektor. Na najvećoj regionalnalnoj agrobiznis konferenciji „Grow up – snaga zemlje“, koja će se održati 31. maja i 1. juna u hotelu “Gorski & Spa” na Kopaoniku, najrelevantniji eksperti, funkcioneri iz zemlje i regiona, vlasnici gazdinstava, kao i stručna javnost u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, razgovaraće o ključnim pitanjima i problemima sa kojima se suočava ovaj sektor.
Foto: Siniša Pašalić / Ringier
Posebna tema na konferenciji biće uticaj klimatskih promena, odnosno stanje koje je već neko vreme značajno globalno pitanje, a na ovu temu svoje viđenje daće specijalni gost Nabil Gangi, zamenik regionalnog predstavnika za Evropu i Centralnu Aziju u organizacji FAO.
Blic preporučuje
“Grow up” je zamišljen kao celina od 5 panela: Digitalizacija poljoprivrede, potreba i šansa, Uloga IPARD fondova i finansiranje poljoprivrede, Lanci snabdevanja i izvozna šansa, Regionalna povezanost kao mogućnost razvoja i Uticaj klimatskih promena.
Agrosvet je pretpreo velike promene usled novonastalog rata u Ukrajini. Prozivodnja najvažnijih kultura je pod znakom pitanja, lanci snabdevanja su ugroženi, a posledica toga su visoke cene kako samih kultura tako i krajnih proizvoda. Mineralno đubrivo je primer za to. Rusija i Ukrajina su najveći proizvođači ovog inputa, odakle ga uvozi i Srbija.
Foto: Fotokostic / shutterstock
Na pitanje kakva je sada situacija na tržištu mineralnog đubriva, Milan Prostran, agroekonomista i stručnja za poljoprivredu, kaže da su njegove cene još visoke zbog tih globalnih dešavanja i da će nesumnjivo ostati na tom nivou još neko vreme.
– Rusiji je bilo blokirano nekoliko brodova sa đubrivom, a šta će dalje biti sa produžetkom sporazuma o žitu, takođe će značajno uticati na cene u poljoprivredi. Tako da buduće stanje definitivno zavisi od daljeg toka sukoba u Evropi – zaključuje on.
Srpski privrednici su godinama smanjivali upotrebu mineralnog đubriva, a ovakva situacija je samo doprinela tome. Kako Prostran kaže, posledica će nesumnjivo biti smanjen prinos, što će se najbolje videti prilikom popisa poljoprivrede. On ističe benefite stajskog đubriva, ali smatra da je kombinacija ove dve vrste đubriva ipak najbolje rešenje.
Država je ove godine u više navrata izdvajala rekordnu sumu za razvoj poljoprivredne proizvodnje, a “Grow up”, organizovan od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredne komore Srbije, upravo ističe brigu o budućnosti poljoprivrede u našoj zemlji, ali i regionu.
Digitalizacija poljoprivrede
Savremena tehnologija je omogućila izuzetan razvoj poljoprivredne mehanizacije koja je unapredila i ubrzala proizvodnju na globalnom nivou. Novine u informacionim tehnologijama stoga dobijaju na važnosti u agrobiznisu na čemu Zapadne zemlje uveliko rade, dok Srbija je polako ide ka tome.
– Naši poljoprivrednici moraju da nauče jezik novih tehnologija. Videli smo to kao potrebu i da bismo to omogućili, napravili smo jedan kurs koji se zove Uvod u nove tehnologije u poljoprivredi, koji je besplatan – kaže Tadej Kurepa iz Inicijative „Digitalna Srbija“.
Foto: Nenad Mihajlović / RAS Srbija
Da je budućnost poljoprivrede u saradnji sa IT sektorm, istakla je i Dragana Benović, direktorka poljoprivredne škole PKB, rekavši da zato u toj školi ističu razvoj preduzetničkih kompetencija kod učenika.
Institut “Biosens” je razvio aplikaciju preko koje ratari besplatno mogu da prate vlagu i sastav zemljišta, pojavu štetočina, faze razvoja useva. Dokazano je u praksi da poljoprivrednici već u prve dve godine korišćenja ovakvih i sličnih digitalnih rešenja udvostruče svoj profit.
Taj podatak bi trebalo da bude podsticaj da se srpska poljoprivreda još više otvori ka novim tehnologijama. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da se mladi više okrenu ka ovom poslu jer prosečan srpski poljoprivrednik ima više od 60 godina.
Ulaganja i subvencije
Poljoprivrednicima su potrebna ulganja u svaki deo posla, a mehanizacija je među glavnim stavkama. Ulaže se u mehanizaciju, ali u proseku srpski traktori stari su više od 20 godina. Zato je najveći odziv imao program za kupovinu traktora i drugih mašina gde su poljoprivrednici bespovratno dobijali najmanje polovinu cene.
Dostupni su im i brojni drugi evropski fondovi, a u pripremi je novi ciklus finansiranja iz IPARD programa od 377 miliona evra, dok je država za subvencije poljoprivrednicima ove godine odvojila oko 60 milijardi dinara.
– Mislim da smo pojačali svaku subvenciju, s naglaskom na stočarstvo, naravno. Radićemo na tome i dalje. Za kreditnu podršku poljoprivrednim proizvođačima, izašao je pravilnik. Dakle, oni mogu ponovo da se zadužuju kreditno. Država snosi veći deo kamate – ukazuje ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Pokretanje biznisa u poljoprivredi
Statistika pokazuje da je u poslednja četiri meseca 2022. godine najveći pad broja zaposlenih registrovan u poljoprivredi, šumarstu i ribarstvu – 6,1 odsto jer je sve više onih koji žele zanimanja poput programera ili drugih IT stručnjaka. Sve je više onih koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa, a poljoprivreda nudi brojne mogućnosti za to.
Da bi se započeli neki poslovi, nije potrebno puno uložiti, a ni previše brige oko zemljišta. Takvi poslovi su, na primer: gajenje lekovitog bilja, zelene salate, proizvodnja cveća ili uzgoj voća ili povrća. Zarada gajenjem ovih kultura ide i do 5.000 evra.
Na primer, za jedan hektar zasada pod nanom, kamilicom, nevenom ili drugim lekovitim biljem potrebno je od 1.200 do 2.500 evra. Od ovih para možete spremiti zemljište, kupiti seme i zasaditi bilje. Ukoliko pak želite da modernizujete prodaju lekovitog bilja, potrebno je dodatno uložiti još stotinak evra za kupovinu ukrasnih ambalaža, da bi proizvod bio primamljiviji na tržištu. Kada se sve proračuna, prihod od ovog biznisa može da iznosi od 2.500 do 6.500 evra po hektaru. Neven, beli slez i bosiljak se mogu izdvojiti kao idealni za početnike u poljoprivrednom svetu.
Cveće je takođe sve popularnija poljoprivredna grana u Srbiji, jer odmah u toku godine donosi prihod u malim iznosima, a celokupno ulaganje se vraća u prve dve godine. Treća godina obezbeđuje zaradu, a svaka naredna donosi povratak onoga što se uloži i do 50 odsto. Zarada ide od 1.000 do 2.000 evra godišnje.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.