Popisivanje poljoprivrede u Srbiji počelo je 1. juna, kada su se tokom tri nedelje pravna lica samoanketirala unosom podataka preko veb-Upitnika. Ovaj proces će se nastaviti u periodu od 1. do 15. oktobra.
Blic preporučuje
Prvog oktobra na teren će krenuti i obučeni popisivači koji će tokom dva i po meseca prikupljati informacije o poljoprivrednim gazdinstvima na osnovu Adresara u kojem su upisana. Sve podatke unosiće direktno u elektronski Upitnik na laptopu.
– Popisom poljoprivrede 2023. biće obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Srbije, bez obzira na status – porodična gazdinstva, gazdinstva pravnih lica i gazdinstva preduzetnika – objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku.
– U Popisu poljoprivrede će se, potpunim obuhvatom, prikupiti podaci o osnovnim obeležjima poljoprivrednih gazdinstava: identifikacioni podaci gazdinstva, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke – preciziraju u ovoj instituciji.
Na uzorku će, navode, biti prikupljeni podaci o navodnjavanju površina pod usevima, načinu držanja stoke, obradi i održavanju zemljišta, upotrebi đubriva, stanju poljoprivrednih objekata, mehanizaciji i opremi.
– Podaci o organskoj proizvodnji i primenjenim merama ruralnog razvoja biće preuzeti iz evidencije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – kažu u RZS.
Foto: shutterstock
Prijava za popisivača
Plan je da se za popis poljoprivrede angažuje oko 3.000 popisivača, a javni poziv za prijavljivanje kandidata biće objavljen 15. avgusta u osam sati na veb-sajtu Zavoda, sajtu Popisa i u sredstvima javnog informisanja.
– Građani koji su zaintresovani za posao popisivača mogu da se prijave isključivo popunjavanjem elektronske prijave na pomenutim sajtovima od 15. do 21. avgusta – objašnjavaju u RZS.
– Kandidati moraju imati državljanstvo Republike Srbije, prebivalište ili prijavljeno boravište u Srbiji, najmanje 18 godina starosti u trenutku popunjavanja prijave i stečeno najmanje trogodišnje srednje obrazovanje. Takođe, ne smeju biti osuđivani, niti se protiv njih smeju voditi istraga ili krivični postupak. Podrazumeva se poznavanje rada na računaru i mogućnost pristupa internetu tokom perioda angažovanja – dodaju u ovoj instituciji.
Svi kandidati će morati da prođu obuku.
– Petodnevna obuka kandidata za popisivače organizuje se u zavisnosti od broja kandidata i to: za jednu ili više opština, na jednom ili više punktova, u jednom ili dva termina. Popisna komisija je dužna da obezbedi adekvatan prostor za izvođenje obuke – objašnjavaju u RZS.
– Obuka će biti organizovana u periodu od 18. do 29. septembra, a realizovaće je obučeni opštinski koordinatori. Posebna pažnja biće posvećena vežbanju popunjavanja elektronskog Upitnika preko aplikacije na laptopu – dodaju u ovoj instituciji
Značaj popisa poljoprivrede
Stručnjaci kažu da će popis pokazati kakvo je pravo stanje trenutno u poljoprivredi.
– Da bismo uopšte mogli da planiramo neke razvojne programe, projekte i da crtamo razvojne ciljeve koje bismo kao država hteli da ostvarimo neophodno je da znamo čime raspolažemo. Kakvi su nam resursi, koliko ih ima i u čijem posedu se nalaze. Činjenica je da su kod nas demografske promene velike. To se uvek odražava i na poljoprivredu i zato je važno povremeno proveriti kakva je realna situacija na terenu – kaže Aleksandar Bogunović, sekretar za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Kakvi će biti rezultati ovogodišnjeg popisa nezahvalno je prognozirati, ali je svakako jasno da će se razlikovati od onih sa popisa 2012.
– Još kada je rađen popis 2012. imali smo situaciju da su neki delovi ponavljani dva i više puta da bismo došli do realnih podataka sa terena. Pre svega, bio je sporan deo upitnika vezan za obradive površine. Najverovatnije je da će tu biti ozbiljnih odstupanja s obzirom na to da je čitava poljoprivreda u tranziciji. Ono što se u svetu dešavalo, dešava se i kod nas. Ide se u smeru ukrupnjavanja poseda. Sve je manji broj proizvođača, ali oni imaju sve veće posede. Realno bi bilo da nam popis pokaže pad broja gazdinstava, a s druge strane veću prosečnu obradivu površinu po gazdinstvu – objašnjava sagovornik.
– Imali smo trend povećanja voćnjaka i vinograda. U poslednjih 10 godina beležimo intenzivniji razvoj prerađivačkog sektora, posebno u oblasti vinarstva, a imamo i sve više destilerija. Trenutno je registrovano oko 430 vinarija, a pre 10-ak godina ih je bilo oko 150. Takođe, imamo i 970 registrovanih destilerija. Prerada voća je u ekspanziji. Realno bi bilo da očekujemo rast površina pod voćem, a na uštrb ratarskih kultura – dodaje Bogunović.
Nažalost, stočarstvo poslednjih godina beleži negativne trendove.
Foto: shutterstock
– Poslednje tri godine bile su problematične i zbog suše i zbog cena, pa je dobar deo gazdinstava izašao iz te proizvodnje. Ove godine imamo problema i sa afričkom kugom svinja. Jaki farmeri su ostali u poslu, ali je pitanje koliko imaju kapaciteta za neko dalje ukrupnjavanje i poseda i proizvodnje i za dodatne investicije – kaže naš sagovornik.
Popis poljoprivrede, navodi, dolazi u pravom trenutku, budući da se uskoro očekuje i donošenje nove strategije razvoja ovog sektora.
Svrha popisivanja
Otkrivanje trendova u poljoprivredi
Prema rezultatima poslednjeg istraživanja – Anketi o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018, u Srbiji je bilo 565.000 poljoprivrednih gazdinstava. To je, u odnosu na podatke iz Popisa poljoprivrede 2012, manje za oko 11 procenata, navode u RZS. Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta po gazdinstvu 2018. bila je 6,2 hektara, što je više nego 2012. kada je bila 5,4 hektara. Ovo je posledica pada broja poljoprivrednih gazdinstava. U odnosu na 2012, 2018. zabeležen je pad broja uslovnih grla stoke za oko 4,3%. – Ne može se predvideti koliko će se i u čemu rezultati Popisa poljoprivrede 2023. razlikovati od rezultata prethodnih strukturnih istraživanja, ali se očekuje da pokažu nastavak prikazanih trendova u poljoprivredi Srbije, pri čemu je, zbog aktuelnog stanja u stočarstvu, izvestan znatan pad broja stoke na poljoprivrednim gazdinstvima – objašnjavaju u RZS.
– Sam podatak ne znači mnogo ako se ne uporedi sa nečim. Ako se ne analizira šta je dovelo do neke promene i da li je ona na bolje ili na lošije. Ako je na bolje onda te mere treba pojačati i intenzivirati, a ako se stanje pogoršalo, potrebno je donositi nove planove – objašnjava Bogunović.
Sva poljoprivredna gazdinstva su obavezna da učestvuju u popisu. Tokom čitavog postupka velika pažnja biće posvećena zaštiti podataka, a popisivači su dužni da podatke do kojih dolaze u toku popisivanja čuvaju kao poslovnu tajnu. Svako odbijanje davanja podataka ili davanje netačnih podataka i svaka zloupotreba službenih statističkih podataka povlači prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu.
Preliminarni rezultati ovogodišnjeg popisa poljoprivrede biće objavaljeni najkasnije do 31. januara 2024, a konačni će se objavljivati sukcesivno do 31. decembra 2025.
(RTS)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.