Navala stranih radnika u Srbiji: Za 6 meseci kao nekad za godinu dana

Najnoviji podaci govore da sada za pola godine dođe radne snage iz inostranstva koliko nam je do skora dolazilo za godinu dana i više.

Ukupan broj radnih dozvola koje Srbija izdaje strancima raste iz meseca u mesec, a u poslednje vreme u ovoj oblasti mogu se primetiti i potpuno novi trendovi.

Srbija je za prvih šest meseci ove godine strancima izdala 24.785 radnih dozvola. Poređenja radi, to je za hiljadu više nego za celu 2021. godinu. I više nego značajan rast je zabeležen i u odnosu na prethodnu godinu kada je Srbija strancima izdala ukupno 35.168 dozvola, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

Posmatrajući statistitku u oči posebno upada rapidan rast dozvola i stranih radnika za poslednja tri meseca – sa 11. 717 u martu na skoro 25.000 u junu. Od ukupnog broja svaka peta je žena.

Najviše stranih radnika u Srbiju dolazi iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube, Belorusije, Ukrajine i Nepala, Šri Lanke… Na listi top 10 su i komšije iz Crne Gore, BiH i Severne Makedonije, a ono što je sada drugačije jeste i novi trend.

“Ranije smo radnicima iz zemalja poput Filipina i Nepala odobravali po nekoliko desetina dozvola godišnje, a za prvih šest meseci ove godine to je i po 150. Na listi je sada mnogo više Rusa, ali za razliku od ranije i državljana Belorusije i Ukrajine“, kaže za “Blic” direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.

Radne dozvole stranim državljanima u 2022.

NR Kina 10.044 (1.030 žena)

Ruska Federacija 8.081 (2.330 žena)

Turska 5.672 (119 žena)

Indija 2.974 (23 žene)

Kuba 703 (255 žena)

Makedonija 498 ( 174 žene)

Ukrajina 484 (276)

Nepal 420( 89 žene)

BIH 354 (80 žene)

Crna Gora 325 (109 žene)

Strani radnici u Srbiji najviše rade u građevinarstvu

Zna se da je veliki broj stranih radnika angažovan na infrastrukturnim projektima u našoj zemlji, bilo da se radi o velikim ili manjim gradovima ili na projektima na srpskim planinama ili banjama. Stranci su najviše traženi i na poslovima dostave, kao i na nekim sezonskim poslovima, sad konkretno u poljoprivredi gde su angažovani na branju voća i povrća. Mnogi su angažovani i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede, poput uslužnih delatnosti, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu.

“Najveći broj stranih radnika u prethodnoj godini bio je angažovan pre svega u oblasti građevinarstva. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika – zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, gipsarima, tesarima, stolarima. Veliki broj dozvola izdat je i variocima. Takođe, veći broj dozvola za rad izdat je IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti“, rekao je Martinović.

Agencije koje angažuju strane radnike svedoče da njih najčešće angažuju poslodavci iz Beograda, a osim radnika koji dolaze kako bi radili u velikim stranim kompanijama. Pojedine firme poput dostavljačih u momentima su imali i po 20 odsto stranaca u ukupnom broju radnika.

U agencijama kažu i da se ne može reći da svi oni hoće da ostanu u Srbiji.

“To zavisi od nekoliko faktora. Mladi muškarci bez porodice žele ovde da se asimiluju i vide svoju budućnost u Srbiji. S druge strane, oni koji su ostavili porodice u svojoj zemlji, ženu i decu, imaju samo jedan cilj, a to je da ovde zarade što više i da svakog meseca što više novca pošalju kući. Zbog toga ovde i štede na svemu, i na hrani i na garderobi. Tako ih često u jednom stanu spava i po petoro i više, a mnogi su i u kolektivnom smeštaju koji ima obezbeđuje kompanija – kaže nam upućen sagovornik.

Kada posmatramo stepen stručne spreme stranaca najviše je radnika sa trećim, četvrtim i sedmim stepenom stručne spreme, ali ima i dosta nisko kvalifikovanih radnika. S tim u vezi kreću se i njjhove zarade koje su najčešće nešto više od minimalca pa do oko 60.000, najviše 70.000 dinara.

Ljubodrag Savić: Broj stranih radnika u Srbiji rašće i sledeće godine

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za “Blic” da se u periodu kriza mnogo toga komlikuje i da tada svako gleda kako da se snađe.

“Srbija će sve više biti interesantna za strane radnike. Očekujem da se takav trend nastavi i sledeće godine. Jedan od glavnih razloga je to što u polsednje vreme ostajemo bez kvalifikovanih radnika, posebno mislim na majstorska zanimanja. Naši ljudi odlaze u zemlje EU, a kod nas obično dolaze Indusi, Egipćani, Kubanci. U ekonomskom smislu mislim da to nije loše, i da može samo da izazove dobit, posebno kada je reč o građevinskoj industriji“, ocenio je Savić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.