Dok su stručnjaci ne tako davno raspravljali o usponu Kine, sada mnogi od njih najavljuju kraj “kineskog čuda”.
Izvor: Investitor.me
EPA-EFE/MARK R. CRISTINO
Stari kineski model rasta zasnovanog na kreditima i investicijama ozbiljno je potkopan krizom nekretnina, kao i slabom potrošnjom i izvoznom potražnjom. Ali nedavni podaci sugerišu da je oporavak ponovo dobio zamah, piše Asia Times, prenosi Investitor.
Realna stopa rasta kineskog BDP-a u prva tri kvartala 2023. godine, naime, dostigla je 5,2% na godišnjem nivou. Proizvodnja solarnih ćelija, servisnih robota i integrisanih kola porasla je za 62,8%, 59,1% i 34,5% respektivno u oktobru 2023.
Ulaganja u infrastrukturu i proizvodnju porasla su 5,9% i 6,2% u prvih deset meseci, nadoknadivši smanjenje od 9,3% ulaganja u nekretnine. Izvan sektora nekretnina, privatne investicije porasle su značajnih 9,1%.
Potrošnja je takođe doživela snažan oporavak, iako je izvoz pao za 6,4% na godišnjem nivou u oktobru 2023, označavajući šestomesečni uzastopni pad u skladu sa slabom globalnom potražnjom i trendom deglobalizacije.
Ipak, kineski izvoz automobila verovatno će premašiti četiri miliona jedinica do kraja 2023. godine – što je prekretnica u kineskoj industrijskoj nadogradnji i njenom kretanju ka višem kraju lanca dodate vrednosti.
Nekretnine potkopale poverenje u kineski rast
Kriza nekretnina izazvala je zabrinutost u vezi s kineskom ekonomijom, otkrivajući neophodnost restrukturiranja tog sektora sa visokim stepenom zaduženosti i špekulacijama. Politika Pekinga “tri crvene linije” za 2020. imala je za cilj da to postigne, uz trenutno usporavanje stambenog sektora kao namernog izbora politike.
Iako će ovo prilagođavanje proizvesti finansijske gubitke za investitore i kreditore, finansijski rizici će verovatno biti ograničeni iz četiri razloga.
Prvo, direktno bankarsko finansiranje za investitore za razvoj nekretnina čini 2,5–3 % ukupnih kredita banaka, kupci stanova čine 80% duga vezanog za stambene objekte, a istorijska stopa neizvršenja hipoteka je svega 0,5 %. Drugo, cene nekretnina prati vlada i pad cena stanova je ograničen.
Treće, za razliku od Japana 1980-ih, kineske kompanije nisu ekstenzivno koristile nekretnine kao kolaterale i za razliku od američke krize drugorazrednih hipotekarnih kredita iz 2008. godine, kineska industrija nekretnina nije doživela veliko drugorazredno kreditiranje ili finansijalizaciju.
Konačno, kako veliki deo duga industrije nekretnina čini domaći dug denominovan u renminbiju, Narodna banka Kine i kompanije za upravljanje imovinom u državnom vlasništvu mogu obezbediti neophodnu likvidnost ili kapital za podršku bankama kada je to potrebno.
Bilans stanja sektora nekretnina smanjen je za 1,7 biliona juana (240 milijardi američkih dolara) – samo 1,4% BDP-a. Malo je verovatno da će sektor nekretnina izazvati raširenu finansijsku krizu.
Sledi stabilizacija
U budućnosti će se sektor nekretnina stabilizovati zahvaljujući politici ponude i potražnje.
Na strani ponude, krediti se selektivno usmeravaju investitorima za nekretnine da završe nedovršene stambene projekte. Što se tiče potražnje, nedavna popuštanja učešća u plaćanju za drugu ili treću nekretninu, snižene stope na hipotekarne kredite i novi porez na promet nekretninama podstiču kupce.
Ali sektor nekretnina će ostati prigušen zbog usporavanja urbanizacije i rasta stanovništva. Izazov je pronaći alternativne pokretače rasta koji će zameniti prevelika ulaganja u sektor nekretnina.
Kina mora da nastavi ulaganja u istraživanje i razvoj i da proizvodi rast vođen produktivnošću. Kina sada prednjači u mnogim strateškim tehnologijama, kao što su nova energetska vozila, veštačka inteligencija (AI) i 5G.
Kako ulaganja u sektor nekretnina opadaju, krediti su usmereni industrijskom sektoru za nastavak finansiranja industrijske proizvodnje i inovacija. Kina takođe mora da nastavi da povećava potrošnju domaćinstava.
Izdaci za finalnu potrošnju doprineli su 57% rasta BDP-a u protekloj deceniji, iako su Covid-19 i prilagođavanja tržišta nekretnina umanjili potražnju za potrošnjom.
Zadaci vlade u Pekingu
Da bi podstakla potrošnju domaćinstava, Kina bi prvo trebala da obezbedi uslove za privatni sektor za otvaranje novih radnih mesta i podizanje plata. Plan Centralnog komiteta iz jula 2023. od 31 tačke za promovisanje rasta privatne ekonomije može uveriti preduzetnike da će vlada nastaviti da im obezbeđuje finansijska sredstva i pristup tržištu.
Centralna vlada bi trebalo i da uvede program garantovanja radnih mesta gde se radna mesta otvaraju na lokalnom nivou i finansiraju od strane centralne vlade. Ovi poslovi bi mogli da zaposle mlade i da obezbede obuku o veštinama kako bi se zadovoljila potražnja privatnog sektora, prebacujući učesnike na privatne poslove kada su dostupni. Ovo će ublažiti nezaposlenost mladih i ojačati poverenje potrošača kako prihod bude osiguran.
Vlada bi trebalo i da poveća finansijsku podršku za lokalne samouprave. Iako potrošnja lokalne samouprave igra važnu ulogu u ekonomskoj stabilizaciji, one se i dalje bore sa rastućim dugom zbog ekonomskog usporavanja i ograničene prodaje zemljišta.
Centralna vlada bi trebalo i da razmotri značajnije povećanje fiskalnih transfera lokalnim vlastima kako bi poboljšala njihovu sposobnost da troše kontraciklično i upravljaju dugom. Nedavno izdavanje triliona obveznica centralne vlade za fiskalne transfere lokalnim vlastima je dobar prvi korak, ali taj obim mora biti mnogo veći.
Uprkos suočavanju s različitim izazovima, kineska ekonomija i dalje stabilno raste, a vlada ima više alata politike za usmjeravanje i podršku ekonomiji.
U svakom slučaju, prerano je raspirivati vatru narativa o “kineskom urušavanju”, zaključuje autor Ejža tajmsa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.