Ne vidi se svetlo na kraju tunela: “Kriza banaka nije ni blizu završetka”

Banke poput Silicijumske doline (SVB) ponašale su se pohlepno i sebično, ali će ih, uprkos tome, spasavati američka vlada, tvrdi američki ekonomista Majkl Hadson, i objašnjava da mere kojima pribegava vlada sprečavaju sistemske promene potrebne za zaustavljanje krize.

Kada kamatne stope rastu kao što to čine sada da bi se suzbila inflacija, objašnjava Hadson, cene hartija od vrednosti – obveznica i akcija – padaju. Međutim, banke ne moraju da smanje tržišnu cenu svoje imovine, koja se uglavnom sastoji od takvih akcija. Tako banke stvaraju takozvane nerealizovane gubitke. Banke moraju da otkriju stvarni pad svoje tržišne cene samo kada počnu da prodaju ove obveznice ili upakovane hipoteke.

To se upravo desilo sa SVB, za koju se ispostavilo da se kockala kako bi ostvarila kapitalnu dobit kupovinom dugoročnih obveznica Trezora, čije su kamatne stope naglo porasle zbog pooštravanja koje je nametnuo FED.

Banka je očekivala da FED ne može da zadrži visoke kamatne stope a da ne izazove ozbiljnu recesiju. Ali, umesto da snizi kamatne stope, šef FED-a Džerom Pauel je objavio da već ima dovoljno zaposlenih u SAD, pa je podigao kamatne stope, čak i više nego što je najavljivao. Kamate su porasle, a cene obveznica su naglo pale.

Pročitaje još: “Prve domine su pale”. Upozorenje: Čeka nas propast bankarskog sistema

SVB je, primećuje Hadson, “ostala na nerealizovanom gubitku od blizu 163 milijarde dolara, što je više od njene osnove kapitala.” Deponenti se nisu ponašali iracionalno

Banke širom zemlje počele su da naglo gube depozite. Ovo nije bila “trka” deponenata koja je rezultat straha. Štediše su povlačile svoje uloge zato što su se banke ponašale na sebičan i pohlepan način.

Hadson ovu ocenu ilustruje tvrdnjom da su banke, dok su ostvarivale ogroman profit na rastućim kamatnim stopama, štedišama isplaćivale samo oko 0,2 odsto dobiti. Odnosno, banke su se ponašale kao monopolisti, odbijajući da pošteno isplate svoje deponente.

Rezultat toga je sve veći jaz između onoga što investitori mogu da zarade kupovinom nerizičnih hartija od vrednosti Trezora, koja iznosi oko četiri odsto, i malih svota koje su banke isplaćivale svojim štedišama. Drugim rečima, deponenti su počeli da povlače svoj novac iz banaka kako bi zaradili drugde.

Bilo bi pogrešno ovo nazvati “panikom”, dodaje Hadson. Deponenti koji su podizali svoj novac nisu bili iracionalni, već su to radili zbog sebičnosti banaka. SVB je u tome bila jedna od najgorih. Zato su njene akcije tako naglo rasle u poslednjih nekoliko godina.

To se odrazilo i na inostrane deponente. Indeks američkog dolara je 13. marta pao za jedan procentni poen, što je ogromna suma za jedan dan. Evropljani su počeli da prodaju američke akcije, i to je uzrokovalo nagli pad evropskih berzanskih indeksa.

Politički aspekti bankarske krize

Predsednik Bajden je učinio sve što je mogao da zbuni javnost. Njegov govor od 13. marta uverio je glasače da “spasavanje SVB” nije opcija. Ono što je predsednik Bajden imao na umu nije bilo spasavanje novca poreskih obveznika. Zapravo, to je bila demonstracija koliko je u SAD moćna moderna monetarna teorija. Osim toga, bankarska sredstva, dovoljna da “deponenti ostanu neoštećeni”, kreirale su vlasti – jednostavno rečeno, štampanjem novca.

U svemu tome, “deregulativna korupcija” igrala je ogromnu ulogu. SVB je nadgledala Federalna banka stambenih kredita (FHLB). FHLB je poznat po tome što se banke koje sa njim posluju nalaze pod njegovom supervizijom.

Pročitaje još: Haosu nema kraja – 50 milijardi nije dovoljno: Kredi Svis će biti preuzet?

Još jedno političko pitanje, ističe Hadson, jeste pitanje da li je SVB bio uporište Demokratske stranke i izvor finansiranja njene političke kampanje. Bajdenova administracija, tvrdi Hadson, “nije htela da ubije gusku koja nosi zlatna jaja”, finansirajući demokratsku kampanju. Upravo je finansijski sektor srž podrške Demokratskoj stranci.

Plan Bajdenove administracije je nešto što je već uhodano u SAD. Bajden je rešen da obezbedi pomoć bankama barem do predsedničkih izbora u novembru 2024.

Privreda se uvek namerno usporava kada stope nadnica radnika teže da sustignu inflaciju, uzrokovanu monopolskim cenama i sankcijama protiv Rusije, što, sve zajedno, podiže cene energenata i hrane.

To je prava finansijska kriza sa kojom se suočava američka privreda, tvrdi Hadson, a ona prevazilazi bankarstvo. I upravo zato je ona još daleko od svog završetka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.