Nemačkoj nedostaje oko dva miliona stručnjaka, iako je istovremeno preko dva i po miliona nezaposlenih. Kako to ide zajedno i u kojim oblastima nedostaje najviše stručnjaka?
Slušaj vest
0:00/ 0:00
Foto: Shutterstock / Ringier
Nemačkoj privredi ne ide toliko loše: doba pandemije čini se već zaboravljeno, rat u Ukrajini i dodatni troškovi već su se nekako uklopili u poslovanje, straha za sudbinu ovdašnjih banaka nema… Ali ekonomski stručnjaci i instituti uvek iznova ukazuju na najveći problem: demografiju i nedostatak stručnjaka.
Blic preporučuje
Prema podacima Instituta nemačke privrede (IW) iz Kelna potražnja je postala nešto manja, ali je još uvek na “visokom nivou”. U izveštaju Nemačke industrijske i trgovačke komore (DIHK) se navodi da je tokom 2022. „nedostajalo još više“ stručnjaka.
Foto: Shutterstock / Ringier
Štefan Hardege iz DIHK za DW kaže da je to “problem koji u međuvremenu postoji u čitavom nizu sektora. Pogođena su sasvim različita zanimanja.”
Sabine Kene-Finster iz kelnskog Instituta naročito ističe nedostatak zaposlenih u socijalnim službama, nedostatak vaspitača, ali i negovatelja i drugog medicinskog osoblja. Isto tako je pravilo: što je “veća škola”, veća je i potreba.
Ali ništa nije tako jednostavno: iako posao traži i 25.000 čistačica, naročito će akademski građani u društvenim naukama po pravilu teško naći posao. Na birou za zapošljavanje je ovog marta bilo gotovo 57.000 raznih vrsta stručnjaka. Ni umetnicima nije lako – nekih 40.000 umetnika je trenutno prijavljeno na birou za zapošljavanje.
Čak i 50.000 informatičara traži posao
Isto tako često se čuje da Nemačkoj nedostaju i dobri majstori. To zavisi od toga gde se posao traži i o kojoj je struci reč.
Štefan Hardege iz Nemačke industrijske i trgovačke komore (DIHK) objašnjava da se “često pokazuje da kvalifikacije nezaposlenih ne odgovarju kvalifikacijama koje traže kompanije.”
Pored toga, njegov utisak je taj da naročito mladi više ne mogu da zamisle život u kojem će svakog dana na poslu provesti osam sati. Dodaje i da su poslodavci spremni na mnoge ustupke kako bi privukli stručnjake koji su im potrebni, kao i da pritom visina zarade nije najveći problem.
Foto: shutterstock
I pored toga što se na velika zvona govori o potražnji za stručnjacima u IT-sektoru, prema statistikama nemačkog Zavoda za zapošljavanje oko 50.000 informatičara traži posao. S obzirom na ono što se može čuti u medijima ili od nadležnih, čini se neverovatnim da je na birou za zapošljavanje i oko 13.000 medicinskih sestara i 6.000 negovatelja za stare i nemoćne. Oko 95.000 osoba u medicinskim zvanjima u Nemačkoj traži posao.
Promene u svetu rada
Naravno, statistike Zavoda za zapošljavanje ne govore o motivaciji osoba koji traže posao, a Kene-Finster ukazuje i na to da se premalo pažnje posvećuje razvoju čitavog radnog sveta: “Treba malo pogledati: kako su se promenili poslovi? Ima li drugih poslova koji su možda slični? Mogu li da se prekvalifikujem i tako pomognem da se smanji nedostatak stručnjaka?”
To se naročito vidi u delu statistike biroa za zapošljevanje o gotovo 193.000 nezaposlenih u “poslovima u upravljanju firmom ili organizacijom” jer je tamo i 117.000 sekretarica i kancelarijskih službenika. Tu je i oko 40.000 nezaposlenih u poslovima logistike i skladištenja, gotovo 20.000 frizera takođe traži posao, a veliki problem je u sektoru trgovine, gde je preko 200.000 nezaposlenih.
Foto: shutterstock
Ali neke detalje u statistici Zavoda za zapošljavanje je zaista teško objasniti. Sabine Kene-Finster iz instituta IW ističe nedostatak stručnjaka u transportu, naročito mašinovođa. Isto tako se može čuti da je i u javnom prevozu “nemoguće” naći vozača. Istovremeno, na birou za zapošljavanje je oko 160.000 vozača, najvećim delom za teretna vozila, dakle kaminodžija.
Nema jednostavnog rešenja
Hoće li onda stručnjaci iz inostranstva pomoći da se smanje nevolje nemačke privrede? Naši sagovornici hvale napore nemačke vlade, koja novim zakonom o doseljavanju nastoji da olakša dolazak stranih stručnjaka.
Štefan Hardege, međutim, upozorava da se “ne sme zaboraviti” ni ljudski potencijal ove zemlje – na kraju su tu i žene koje bi možda rado preuzele i neki “muški” posao. A s obzirom na demografiju, teško da će se moći zaboraviti i na starije radnike. Prema njegovom mišljenju potrebni su i strani stručnjaci i nemački radnici: “Samo jedno od tih rešenja neće biti dovoljno s obzirom na demografiju.”
U svakom slučaju, pre nego što neko uopšte krene u ovu zemlju, nije loše pogledati statistike nemačkog Zavoda za zapošljavanje gde se tačno vidi koji se stručnjaci zaista traže.
(DW)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.