U poslednje vreme preduzeća u Srbiji se žale da ukoliko zakasne sa uplatom poreza na dobit, dobiju opomenu, ali poreznici umesto da sačekaju da prođe rok od pet dana za uplatu, odmah pišu prekršajne prijave na osnovu kojih moraju da plate kazne koje idu do 110.000 dinara.
Rok za plaćanje poreza na dobit je 15. u mesecu, ali po isteku ovog datuma preduzećima stiže opomena da uplata mora biti izvršena u narednih pet dana. Naravno, ako dođe do opomene, tu se obračunava i kamata za kašnjenje koja se plaća zajedno sa porezom.
Ipak, Poreska uprava počela je uz opomenu da izdaje prekršajne naloge i za jedan dan kašnjenja, čak i ako je nalog na vreme poslat banci, a proknjižen sutradan.
Ako dođe do kašnjenja, prekršajni nalog će za privredna društva iznositi 100.000, a za odgovorno lice 10.000 dinara. Za preduzetnike je kazna 50.000, a ko uplati u roku od osam dana, ostvaruje popust od 50 odsto.
To se desilo i jednoj beogradskoj firmi, koja je 18. u mesecu dobila opomenu, pa uplatu uz kamatu namirila dva dana kasnije, iako na opomeni stoji rok uplate od pet dana.
„Taj rok svi koriste, petak je bio 15. mart, 18. je stigla opomena i porez uz kamatu je uplaćen 19. ili 20. marta. Nakon toga je stigao prekršajni nalog na osnovu kog firma treba da plati 100.000 dinara i ja kao fizičko lice 10.000 dinara, odnosno ukupno 55.000 u roku od osam dana sa popustom od 50 odsto“, priča sagovornica Danasa koja zastupa ovo preduzeće.
Ovim, kako kaže, ako žele da se „brane“ od prekršajnog naloga, moraju otiću u prekršajni sud i objasniti kako je došlo do kašnjenja, čime ispada da sami sebe treba da prijave.
„Oni su izdali prekršajni nalog, a mi treba da predamo prekršajnom sudu, odnosno u najmanju ruku da sami sebe prijavimo. To nisu veliki iznosi, ali je očigledno da je po nalogu, ako uzmemo u obzir činjenicu da većina slučajeva zastari“, poručuje ona.
Osvrćući se na ovu praksu Poreske uprave, zastupnica udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon, kaže da je to čest fenomen, i da se već dve godine to događa.
„Ovo je apsurdno, jer neko može da ne uplati porez na vreme zbog tehničkih problema, ili jer mu subjekt javnog sektora nije kad treba platio fakturu pa nema novac taj dan. Subjekti dobiju opomenu, pa opet prekršajnu prijavu, što ne bi trebalo da se dešava ako se uplati u roku koji propisuje opomena. Svakome može da se desi neki propust, nema potrebe za duplim kažnjavanjem. Kamata u svakom slučaju ide ako se ne uplati na vreme. O tome smo više puta govorili, a vrlo je neprofesionalno od strane Poreske uprave, kao i mnogi drugi njihovi postupci“, poručuje Amon.
Ipak, naša sagovornica pojašnjava da onaj ko dobije prekršajni nalog, ako smatra da je neosnovan, može tražiti sudsko odlučivanje.
„U mnogo slučajeva to padne na prekršajnom sudu baš zbog toga što su ljudi uplaćivali u roku koji je propisan u opomeni. Ipak, mnogi neće ili ne znaju da se bakću sa sudskim odlučivanjem, pa odmah uplate kaznu“, zaključuje ona.
Na ovaj problem Udruženje je ukazivalo i ranije u Inicijativi za ukidanje zatvaranja legalno registrovanih privrednih subjekata.
„Registrovanim privrednim subjektima se u slučaju propusta ili kašnjenja u plaćanju na osnovni dug zaračunava kamata, a zatim im se vrlo revnosno podnose prekršajne prijave i izlažu se visokim kaznama čak i kad nema utaje poreza ili kad su u pitanju administrativni propusti ili minorna neslaganja. Na primer, evidentno je da poreski obveznik koji je predao prijavu ima jasnu nameru da porez plati i nema nameru utaje poreza. Ukoliko porez nije plaćen na vreme očigledno je da postoji problem sa likvidnošću gde Poreska uprava treba da omogući fleksibilniju otplatu, a ne da se primenjuju kaznene odredbe kad se već računa kamata“, piše u ovoj inicijativi.
Stoga, Udruženje predlaže da se izmeni kaznena regulativa tako da se u svim poreskim kontrolama i postupcima podrazumeva da poreski inspektor prvenstveno ima savetodavnu ulogu.
„Predlažemo da se kod uočene nepravilnosti ostavi razuman rok za otklanjanje, a da se tek po ponovljenoj istoj vrsti prekršaja započinje primena kaznenih odredbi, uz uzimanje u obzir ekonomske moći prirvednog subjekta“, podvlače u Inicijativi.
Naposletku, ostaje nejasno da li svima koji do 15. u mesecu ne plate porez na dobit stignu prekršajni nalozi, čemu služi opomena i rok na njoj ukoliko se prekršajni nalog odmah izdaje, kao ni da li se uzimaju u obzir tehničke okolnosti koje mogu uzrokovati kašnjenje.
Na ta pitanja iz Poreske uprave do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovore.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.