Poljska ili Mađarska su među najglasnijima kada se radi o ograničavanju imigracije. Ipak, sve je više strane radne snage na istoku Evrope.
Izvor: DW/Džo Harper
EPA-EFE/Orlando Barria
Ubuduće ni tamo neće biti moguć privredni rast bez stranaca.
“Pre tri godine nisam mogao ni da zamislim da ću ovako da sedim u Varšavi i pijem poljsko pivo”, kaže Šoruja Sing, savetnik za upravljanje rizicima firme Ernst i Jang u glavnom gradu Poljske, za Dojče vele. Rođen je u Varanasiju na severoistoku Indije.
Kaže da su ga našli lovci na talente preko portala LinkedIn, a pre toga je radio za holandsku ING banku.
Slično može da kaže i Abraham Ingo. Dvadesetak mu je godina i rođen je u Namibiji. Sada radi za jednu veliku banku u Varšavi i oduševljen je: “Moja iskustva ovde su izvanredna. Kompanija za koju radim ima izuzetnu kulturu rada, raznovrsne saradnike i odličnu upravu. Ovo iskustvo u Poljskoj pomaže i mom razvoju i dugoročno će mi koristiti kad se vratim u Namibiju.”
Uprkos protivljenju imigraciji među političarima srednje i istočne Evrope, bez stranaca se ni tamo više ne može.
Ne samo da je u poslednjih dvadesetak godina članstva u Uniji došlo do intenzivnog privrednog razvoja, nego su punom brzinom došli do problema koji muče i Zapad: sve starije stanovništvo, sve manje radno sposobnog stanovništva uprkos sve većim platama. Drugim rečima, samo došljaci mogu da im pomognu, ne samo kao ovi finansijski stručnjaci, nego i u industriji, medicini, sektoru transporta i informacionoj tehnologiji.
Neko treba i da radi da bi bilo za penzije
Jer demografija se ne može prevariti: prema Evropskoj službi za zapošljavanje (EURES) u gotovo svim zemljama srednje i istočne Evrope (CEE) od 2010. do 2021. dolazi do smanjenja broja stanovnika. Osim toga je tu i odlazak sopstvenih stručnjaka tako da se procenjuje da će već do 2050. tamo biti dobrih 30% manje osoba u radnom životnom veku. Istovremeno je sve više starih: šta god se čulo od vladajuće stranke u Poljskoj, tamošnji ured za socijalno staranje (ZUS) procenjuje da Poljskoj godišnje treba od 200.000 do 400.000 stranih radnika kako bi se održao odnos između radno sposobnog i onog dela stanovništva koji to nije – pre svega penzionera.
“Tome se mora dodati i tranzicija u digitalizaciji i u održivom razvoju”, upozorava Nadija Kurtijeva iz organizacije Levijatan konfederejšn u Poljskoj. “A te tranzicije menjaju i tržište rada stvarajući nove poslove i utiču na veštine koje se traže u firmama. A već se oseća značajan nedostatak zaposlenih s potrebnim znanjima.”
Neke od tih evropskih zemalja su uz to suočene i s odlaskom sopstvenih stručnjaka. Prema Svetskoj banci, tu je još najuspešnija Slovenija, u kojoj se broj zaposlenih stručnjaka u 2021. povećao za 4.568 osoba. Na dnu lestvice je Rumunija, koja beleži nestanak 12.724 obrazovanih stručnjaka.
I stručnjaci i dobri radnici
Gole brojke su poremećene napadom Rusije na Ukrajinu i dolaskom mnoštva Ukrajinaca, a mnogi od njih imaju šta da daju zemlji u koju su došli: samo u Poljskoj ima gotovo milion izbeglica iz Ukrajine.
To je problem i za članice EU na istoku koje nisu još toliko napredovale u privrednom razvoju – a ni kultura dobrodošlice stranim radnicima nije baš razvijena. Tako u Rumuniji jedva 1,1% zaposlenih čine stranci, ali rumunska vlada je još 2021. odlučila da poveća broj viza za rad i boravak na 100.000, a i ove godine je spremna za izdavanje isto toliko viza.
To čak nisu visokoobrazovani stručnjaci, nego pre svega rašinenih ruku dočekuju radnike iz Bangladeša – za poslove u poljoprivredi, građevinarstvu i u uslužnim delatnostima.
I Mađarska je među najglasnijima kad je reč o odbijanju migranata iz zemalja van EU i zaista je tamo tek 85 hiljada stranaca na nekih 4,7 miliona zaposlenih. Ali opet, šta god se čulo od Orbana, ministar za privredni razvoj Marton Nađ kaže da će im hitno trebati bar pola miliona novih radnika. Još uvek je tu u igri politika tako da se s jedne strane širi broj država iz kojih je moguće dobiti radnu dozvolu u Mađarskoj, ali pooštravaju se uslovi pod kojima oni mogu da ostanu u Mađarskoj. Ipak, takva računica neće dugo potrajati: već sada se čuje da se nadaju da će dovesti bar 3.000 građana Filipina kako bi popunili radna mesta.
Sve omiljenija Poljska
Izuzetno je aktivna i ambasada Poljske u Manili. Vicekonzul Tomaš Danel kaže kako se traže filipinski radnici iz najrazličitijih oblasti: građevinari, zavarivači, instalateri, vozači… “Poljska je sve omiljenija među Filipincima kao mesto za rad i svake godine ih dolazi sve više“, hvali se Danel. To se već vidi: poljski ekonomski institut je prema svom ispitivanju utvrdio da već svaka četvrta firma u Poljskoj zapošljava strance – i to “prave” strance, dakle ne one koji stižu iz neke druge članice EU.
To se osobito vidi u rafineriji Orlen kod Ploka: tamo je nastalo pravo kontejnersko naselje za 6.000 radnika, pretežno iz Turske, Indije, Pakistana, Koreje i Filipina. Obećali su im da će im sagraditi prostor za rekreaciju, čak i polje za kriket, ali se zna da takvi strani radnici u dogledno vreme traže udobniji smeštaj. Inače će da odu drugde…
Jer, u susednoj Češkoj je već petnaestak odsto radno sposobnog stanovništva došlo iz inostranstva – i manje od polovine njih je iz drugih zemalja EU. A treba ih još: Jan Rafaj, predsednik češkog sindikata industrijskih radnika, nam kaže da svake godine firme u Češkoj gube 30.000 do 50.000 radnika koji odlaze u penziju.
U mnogima od tih zemalja postoji i problem integracije tih stranaca u tamošnje društvo. Jedva da je iko na Filipinima u školi učio poljski, češki ili mađarski, a i Indijac koji pije poljsko pivo u Varšavi nam kaže: “Ne vidim mnogo profesionalnih nedostataka, osim kad je reč o jeziku. A naravno, tu pomaže Guglov prevodilac”, kaže uz smeh.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.