Tako je odlučila nedavno Skupština akcionara na predlog Odbora direktora NIS-a što praktično znači da će akcionarima, među kojima je država Srbija sa 30 posto vlasništva, zaposleni, bivši radnici i pojedini fondovi sa 14 procenata, iz profita biti raspoređeno 23.364.924.716 dinara. Pošto taj njihov zahtev nije prihvaćen, predloženi bruto iznos dividende za 2022. godinu je 143,29 dinara po akciji.
Blic preporučuje
Takva odluka nije naišla na odobravanje malih akcionara koji smatraju da je iz rekordne dobiti ostvarene u 2022. godini trebalo da se dividenda duplira na 47 milijardi dinara. Pošto nije, pored njih, oštećena je i država.
Ovo tim pre jer je jasno da je ruskom Gaspromnjeft investicija iz daleke 2008. godine, kada je za 51 odsto akcija NIS-a dao samo 400 miliona evra i obavezu da uloži još 550 miliona do 2012. godine, mnogostruko isplatila. Iako je reč o rekordnoj dividendi, mali akcionari smatraju da je trebalo izdvojiti značajno veći procenat jer je profit kompanije 2021. godine bio 4,4 puta manji i iznosio je 21 milijardu dinara dok je EBITDA u istom periodu uvećana za više od 150 odsto i bila je 136,2 milijarde dinara.
Stručnjaci kažu da su ovako dobri rezultati ostvareni pre svega na krilima visoke cene nafte i naftnih derivata dok oni koji nisu naklonjeni ovoj kompaniji imaju i dodatnu teoriju po kojoj i njen monopolski položaj na srpskom tržištu, u uslovima nezabeležene energetske krize, ima udela u ovakvim rezultatima.
Tu teoriju potkrepljuju i zvanično objavljeni rezultati po kojima je na kraju 2022. godine NIS “držao” 50 odsto maloprodajnog tržišta (44 odsto je bilo na kraju prethodne godine), dok je udeo na veleprodajnom tržištu povećan sa 74 na 83 odsto. Pored toga, NIS je imao i manje troškove jer je zahvaljujući većinskom ruskom akcionaru kupovao i jeftiniju naftu iz matične države, koju je značajno uvećao u preradi. Da je to tako pokazuju i podaci po kojima je početkom novembra jeftinija sirova nafta iz Rusije u ukupnoj preradi NIS-a, učestvovala sa 34 odsto, što je dvostruko više u odnosu na godinu ranije. Zato je u trećem kvartalu prošle godine zabeležen i profit od od 25,7 milijardi dinara, što je tri puta više nego u istom periodu 2021. godine.
Od ovako dobrih rezultata korist je imala i država u čiju je kasu, po osnovu poreza i drugih javnih prihoda, ušlo 231,7 milijardi dinara, odnosno 22 odsto više nego godinu dana ranije. Međutim, pojedini analitičari, ali i predsavnici nekih opozicionih partija, smatraju da je to malo. Kao argument navode to da je u drugim evropskim državama u kojima su naftne kompanije beležile izuzetno dobre rezultate, uključujući i Rusiju, naplaćivao ekstraprofit dok je srpska vlast NIS oslobodila tog nameta. Cifra koja se po ovom osnovu pominje vezuje se čak i za 300 miliona evra.
Foto: Mitar Mitrović, Shutterstock / RAS Srbija
– Neprimereno je da od svih evropskih naftnih kompanija, jedino NIS ne plaća porez na ekstraprofit, iako eksploatiše srpska naftna polja, naplaćuje najvišu cenu goriva u regionu i ostvario je jedan od najvećih rasta profita u prošloj godini. Pri tom, Gasprom je u Rusiji prošle godine platio 20 milijardi evra poreza na ekstraprofit, a u naredne tri godine platiće još 60 milijardi evra. Umesto da se u državnu kasu slije mnogo više para od njihove rekordne dobiti, država se zadovoljila sa 60 miliona evra, koje je NIS navodno dao za podršku projektima Vlade Republike Srbije iz oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite – zajednička je ocena nekih analitičara, ali i predstavnika pojedinih opozicionih partija.
I brokerske kuće ocenile su da su očekivanja javnosti i akcionara o većim dividendama bila opravdana s obzirom na ostvarenu dobit.
– Manjinski akcionari su se nadali da je kompanija mogla da isplati i više od 25 odsto prošlogodišnje dobiti s obzirom na prirodu ogromnog profita i činjenicu da naša zemlja nije uvodila dodatne poreze koji bi opteretile naftne biznise kao što je to bio slučaj u brojnim zemljama. Takođe, većinski vlasnik kompanije, Gazprom, uveliko sprovodi dividendnu politiku kojom se deli polovina ostvarene dobiti – navodi Momentum.
Takvoj oceni pridružio se i sada smenjeni ministar privrede Rade Basta, koji je možda otišao i korak dalje tražeći da Rusi vrate Srbiji NIS po ceni po kojoj je kupljen. Doduše, svi ti glasnogovornici, takve teze nisu zastupali pre 15 godina kada se dvojac Koštunica-Tadić odlučio da za male pare proda većinski paket srpske naftne kompanije ruskom Gaspromnjeftu.
Ispostavilo se da su Rusi imali mnogo bolju procenu da se tada od posrnulog diva može napraviti, sa timomom stranih menadžera, firma s evropskim performansama. Iz ove perspektive gledano, Beograd nije imao tada takvo sagledavanje, ali čini se da nije ni koristio svoje mogućnost da zaštiti svoje interese. To se pre svega odnosi na činjenicu da je srpska vlast bila blagonaklona pa čak i saučesnik u iscrpljivanju domaćih rezervi nafte i da se pri tom naplaćuje izuzetno niska rudna renta.
Dakle, nezadovoljstvo koje je sve glasnije nakon rekordnih rezultata NIS-a, podgreva se u javnosti i time što je cena nekih naftnih derivata u Srbiji značajno skuplja nego u regionu i da se na grbači srpskih građana puni kasa ruskog Gaspromnjefta i Gasproma, koji imaju ukupno 56 posto akcija. Međutim, treba da se zna da je to prostije sagledavanje problema jer od energetske krize cene naftnih derivata određuje država koja kreira i akciznu politiku. Ona je naftašima godinama “rak rana” i tražili su njeno umanjenje jer značajno opterećuje cenu. Država je deo njihovih zahteva usvojila u jeku energetske krize tokom 2022. godine kada je ovaj namet umanjila, međutim, pošto je to privremena mera, od 1. maja ove godine primenjuje se opet iznos od 15. februara 2021. godine.
Ono što je paradoksalno to je da ovi rekordni poslovni rezultati, nisu omogućili da se na Beogradskoj berzi obori rekordna vrednost akcija iz aprila 2013. godine. Naime, tada se ovaj papir plaćao 1.020 dinara a 13. juna 2023. godine 723 dinara, što je daleko od istorijskog maksimuma.
Inače, prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti Gaspromnjeft ima udeo u vlasništvu NIS od 50 odsto, kroz više od 81,5 miliona akcija, 6,2 odsto je u vlasništvu ruskog Gasproma, do kojih je došao u maju 2022. godine. Dakle, Rusi imaju ukupno 56,15 odsto NIS-a dok je u vlasništvu države Srbije 29,87 odsto a mali akcionari poseduju oko 14 posto (radnici, bivši zaposleni, preduzeća, fondovi).
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.