Експлозије се чују у Исфахану, Машаду, широм територија у којима живе Курди, као и у престоници, Техерану. Противваздушна одбрана активирана је и око Дамаска.
Почетак напада уследио је недуго пошто је израелска влада дала зелено светло премијеру Бењамину Нетанјахуу и министру одбране Јоаву Галатну да покрену операцију ваздушних удара на Иран.
Иранска агенција Фарс је, одмах по почетку акције, јавила да се експлозије чују на неколико локација у околини Техерана, али да аеродром у том граду није угрожен.
Израелски извори наводе да је, до сада, у акцији учествовало више од 100 борбених авиона, укључујући летелице Ф-35 и Ф-15. На мети је, наводно, и команда иранске Револуционарне гарде.
Иранске власти објавиле су да израелски напад представља разлог за одлучан одговор, јавља агенција Тасним.
Пуних пет часова након почетка напада, израелски извори навели су да је акција окончана, те да је током ноћи погожено 20 циљева на територији Ирана. За сада није познато колико је жртава било у овим нападима.
Нови израелски напад на Иран представља и претходне иранске акције по циљевима у Израелу представљају значајан и једнако негативан развој догађаја у односима две државе, које већ деценијама ратују преко прокси организација и обавештајних служби.
По два значајна напада на обе стране довела су Иран и Израел на ивицу отвореног рата, уз могуће катастрофалне последице по читав Блиски исток.
Израел гађа војне циљеве, Техеран тврди да одбрана делује
Израелски медији тврде да напад није усмерен на иранске нафтне терминале, ни на објекте који се повезују са нуклеарним програмом Техерана.
О нападу су обавештени Бела кућа и Пентагон, који су последњих седмица покушавали да убеде владу Бењамина Нетанјахуа да ваздушне ударе на Иран изведе на начин који не би довео до одговора власти у Техерану.
Ирански аналитичар Мохамад Маранди је, у току напада, рекао да су власти у Техерану очекивале снажније ударе и да су спремне за рат са Израелом.
Оваква изјава човека блиског иранским властима тумачи се као сигнал да Иран, можда, неће предузимати осветничке акције против Израела.
Иако је већ више од месец дана извесно да је акција Израела неминовна Бела кућа се надала да ће израелска освета за ракетни напад на ваздухопловне базе у Израелу заобићи нуклеарна постројења и нафтне терминале, посебно онај на острву Харг у Персијском заливу, које је током историје било поприште неколико неуспешних војних акција и шпијунских афера.
Израелска претња одговор је на недавни напад Ирана, чија је Револуционарна гарда испалила око 200 пројектила на ваздухопловну базу Неватим. После иранског напада на сателитским снимцима видела су се 32 кратера од експлозија бојевих глава, али се чинило да ни један од авиона није општећен.
Апел Американаца производ је страха да би неумерени напад на неки од ових циљева могао довести до ширења рата из Појаса Газе на читав регион Блиског истока, укључујући Иран, Ирак, Либан, Сирију и Јемен.
Израелски борбени авиони су, у свгусту 2022. године, у неколико наврата неопажено улетели у ирански ваздушни простор, вежбајући могуће нападе на објекте повезане са нуклеарним програмом Техерана.
Авиони Ф-35 успели су да неопажено уђу у ирански ваздушни простор током вманевара пре две године у којој су учествовали дронови и најмање један танкер КЦ-48. Иранци нису ни потврдили ни демантовали тај извештај, али су готово истовремено почели велике маневре беспилотних летелица, током којих је за 48 часова испробано више од 150 дронова.
Наизменична бомбардовања мета у Ирану и Израелу почела су још у априлу када је израелска авијација уништила зграду иранског конзулата у Дамаску и убила генерала Револуционарне гарде Мохамеда Реѕу Захедија и још неколицину официра ове формације.
Последњи у серији напада почео је у тренутку док се амерички државни секретар Ентони Блинкен враћао из дипломатске мисије у Израелу и Катару, где је покушао да издејствује нови круг преговора о прекиду рата у Појасу Газе,