Blic
Nadolazeći trgovinski rat koji pokreće Donald Tramp mogao bi da gurne privredu evrozone iz “sporog rasta” u “punu recesiju”, stav je holandske investicione banke ING. Pritom ocenjuju da bi recesija mogla da počne “čak i pre nego što Tramp položi zakletvu”. Iako carine možda neće imati stvarni uticaj na Evropu do kraja 2025. godine, objašnjavaju, “obnovljena neizvesnost i strahovi od trgovinskog rata mogli bi da odvedu privredu evrozone u recesiju na prelazu godine”.
Foto: TaniaKitura / shutterstock
Ionako slabašne prognoze rasta evrozone se smanjuju, a brojni ekonomisti računaju koliko će se usporiti rast BDP-a u pojedinoj zemlji. Ipak, nisu svi scenariji tako pesimistični. U nemačkoj Berenberg banci računaju da bi eskalacija trgovinskih napetosti mogla da smanji rast u 2025. godini za 0,3 postotna boda u evrozoni te 0,5 bodova u Nemačkoj.
Blic preporučuje
Međutim, ocenjuju i da bi veća potražnja u SAD-u, kao i jači dolar, mogli da donese određene koristi evropskoj ekonomiji. Stoga su tek neznatno smanjili godišnje prognoze rasta za iduću godinu, u evrozoni s 1,1 posto na jedan posto, a u Nemačkoj s 0,5 posto na 0,3 posto.
Novi zvanični podaci, međutim, sigurno nisu ohrabrujući za Nemačku: industrijska proizvodnja u septembru pala je za pet odsto na godišnjem nivou (2,5 odsto u odnosu na prethodni mesec), a izvoz za 1,7 odsto. S druge strane, kineske fabrike pokušavaju da preduhitre Trampove tarife, tako da već isporučuju više robe na glavna tržišta. U oktobru je kineski izvoz rastao najbržim tempom u više od dve godine, 12,7 odsto na godišnjem nivou, nadmašivši prognoze ekonomista od 5,2 odsto.
Ono što je jasno u slučaju Evrope, ističu ekonomisti, jeste da Tramp želi da zatvori trgovinski deficit od 158 milijardi evra koji SAD imaju sa EU. Uz Nemačku, najviše bi bile pogođene Italija i Irska, koje najviše izvoze u tu zemlju.
Kako će evropska politika odgovoriti na novonastale okolnosti, teško je pretpostaviti, ali postoji poprilična doza konsenzusa da će Evropska centralna banka biti prinuđena da radi „težak posao“, da će sniziti ključne kamatne stope brže nego što je planirala da smanji. trošak zaduživanja.
Već sada je velika verovatnoća, prema oceni ING banke, da će novo smanjenje u decembru iznositi 0,5 procentnih poena i da će kamatna stopa banaka na depozite kod centralne banke do početka leta pasti na 1,75 odsto. Krajem 2025. očekuju dalje popuštanje. Trenutno kamatna stopa na depozite iznosi 3,25 odsto.
Potpredsednik ECB Luis de Gindos prvi je član Upravnog saveta banke koji je govorio nakon što je Tramp proglašen pobednikom u trci za predsednika SAD. On je rekao da će biti potrebno vreme da se proceni kako će Trampova trgovinska politika uticati na ekonomiju.
Njegovo mišljenje je da ECB neće odmah reagovati: „Ono što ćemo uraditi je da ćemo u svoje projekcije uključiti trgovinsku politiku koju je objavila nova američka administracija. I mi ćemo uzeti u obzir sve elemente. Trgovinska politika, plus kretanje potražnje, plus kretanje cena energije“. U svakom slučaju, ECB će uzeti u obzir sve politike koje nova administracija objavi, a zatim odlučiti kako će reagovati.
Ali ako novoizabrani američki predsednik primeni uvozne carine kojima je pretio tokom svoje kampanje, Luis de Guindos je prilično siguran da će se globalna ekonomija „suočiti sa potencijalno štetnim šokovima za rast i inflaciju“. Proizvodnja bi bila slabija, pritisci na cene jači, a uspostavljeni trgovinski tokovi poremećeni.
Nakon poslednjeg smanjenja kamatnih stopa u oktobru, tržišta su već očekivala da će ih negativni rizici rasta dovesti do daljeg smanjenja kamatnih stopa i vraćanja na „neutralni nivo“, za koji ECB procenjuje da je oko dva odsto. Inflacija je usporila brže nego što se očekivalo, ali i ekonomija. Sada ostaje ključno kako ublažiti trgovinski rat.
Očekuje se da će uskoro početi žestoki razgovori između zvaničnika EU i Trampovog tranzicionog tima o tome kako se tarife mogu izbeći. Budući komesar EU za trgovinu Maroš Šefčovič rekao je da će ponuditi „saradnju“ izbornom pobedniku, ali „zalagati se za naše interese“.