Izmenama Uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja podignut je prag za minimalno ulaganje, a da bi investitor mogao da računa na pomoć države potrebno je da u investicioni projekat u privredi uloži minimalno 300.000 do 500.000 evra, u zavisnosti od regiona. Novom uredbom propisano je i da će investitori ubuduće po radniku moći da dobiju sredstva u visini od 20 odsto opravdanih troškova bruto zarade, a najviše 2.000 evra, ukoliko planiraju ulaganje u Beogradskom regionu.
Za novozaposlene u Vojvodini maksimalni iznos je 3.000 evra po radniku, u dinarskoj protivvrednosti. U regionima Šumadije i zapadne Srbije, Južne i istočne Srbije i regionu Kosovo i Metohija budući investitori imaće pravo na 30 odsto opravdanih troškova bruto zarade, a limit je od 5.000 evra po novozaposlenom. Do sada investitori su mogli da dobiju najviše do 7.000 evra po novootvorenom radnom mestu u jedinici lokalne samouprave koja prema stepenu razvijenosti spada u devastirano područje.
Novu uredbu prof. Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, vidi kao dobru odluku vlade, jer je država dosad izdvajala veliki novac za strane investitore, a radnici su zauzvrat dobijali uglavnom minimalac, uvećan za 20 odsto u odnosu na zaradu.
– Dobro je da se u odnosu na ostale delove Srbije, u devastiranim područjima sa više novca kroz subvencije podstiče zapošljavanje, jer se na taj način radi na budućnosti ljudi koji treba da ostanu tamo da žive i grade svoj život. Sa novim pravilima, zbog nižih subvencija za novozaposlene u devastiranim područjima u odnosu na raniji period, neki investitori će na kraju odustati od dolaska u Srbiju. Ali, svi ti koji ovde dolaze samo zato što im država daje plate za radnike za dve godine, pa se posle toga tri godine premišljaju da li da ostanu u Srbiji, ni ne treba da dolaze. Srbija treba da odredi šta sve ima da ponudi strancima, ali nisu samo novci važni, jer je naša zemlja u stvari zemlja vrednih i dobrih ljudi – ističe prof. Savić.
On dodaje da nam investitori ne dolaze samo zbog ovakve vrste podrške.
– Srbija je pogodna za investiranje stranih kompanija jer se sve više afirmiše kao uređena zemlja, a strani ulagači uz subvencije dobijaju i potpunu infrastrukturu. Podrška njima ogleda se i kroz niske cene struje i gasa, razne poreske olakšice… Postoji čitav niz ustupaka za dolazak stranih investitora, pa im se dolazak i te kako isplati – podseća on.
Da li se sada, usvajanjem novih propisa, otvara prostor i za veću podršku države domaćim investitorima?
– Još 2014. donet je zakon o ulaganjima, koji ne pravi razliku između stranih i domaćih investitora. U tom slučaju, nije problem u tome da li država favorizuje samo strane investitore. Domaći ulagači očito nemaju potrebnu ekonomsku snagu da prevaziđu probleme koji su u vezi sa lansiranjem novih proizvoda na tržište – podseća prof. Savić.
Da limiti u deljenju državnih subvencija stranim investitorima po novootvorenom radnom mestu do sada praktično i nisu postojali uveren je ekonomista Milan R. Kovačević.
– Smanjenje tih limita za devastirana područja je razumno, jer time kao da konačno pomalo shvatamo da nam nije cilj samo da prodajemo jeftinu radnu snagu. To nam ionako obara prosek kvaliteta života. Zato je važno da se kod svakog stranog ulaganja napravi detaljnija računica: koliko će biti negativnih ekonomskih efekata posle davanja subvencija, koliko će sa naša strane biti štete, da li investitorima vredi davati besplatno zemljište i na kraju krajeva da li se Srbiji uopšte isplati davati takve subvencije – zaključuje Kovačević.