Ove odluke donete su posle trosatnog rada Odbora u kome su učestvovali ministar finansija Siniša Mali, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kao i više poslanika.
Na dnevnom redu odbora koji nastavlja sednicu je još više od 15 izmena zakona i planova.
| Završni račun budžeta za 2021. pred skupštinskim odborom |
|
Prema završnom računu budžeta Srbija je 2021. godine imala više od 1,5 hiljada milijardi dinara prihoda, a rashodi su bili preko 1,8 hiljada milijardi dinara, dok je deficit bio nešto veći od 280 milijardi dinara, rečeno je danas na sednici skupštinskog odbora za finansije. Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da 2021. godine bila veoma izazovna kao druga godina kovida. On je podsetio da je to treći izveštaj koji u kontinuitetu stiže, te da je broj utvrđenih neprevilnosti se iz godine u godinu sve manji. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ukazao je da bi završni račun mogao na više mesta da bude transparentniji. Ukazao je na trošenje kroz strogo poverljive odluke koje se ne pojavljuju u službenom glasniku. Kao primer uvećanih izdvajanja bez objašnjenja naglasio je rudnike Resavica. On je ukazao da su budžetske pozajmice i više od pet puta uvećane. Apelovao je da izlistavanje u završnom računu i subvencija datih investitorima, kao i plaćenih kazni i penala. Predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović predstavio je nalaz o završnom računu budžeta za 2021. godinu. Istakao je da je urađen kroz 23 pojedinačna izveštaja o reviziji te da u pozitivna mišljenja dobila ministarstva finansija, privrede i rada, jedino negativno državna uprava za agrarna plaćanja, dok su ocene za 18 direktnih i indirektnih korisnika bila sa rezervom. |
Dato zeleno svetlo modelu za oporezivanje frilensera
Odbor za finansije prihvatio je brojne izmene i dopune zakona, potvrdio neke zajmove, i dopunio planove više institucija za 2022. godinu.
Najviše pažnje poslanika privuklo je rešavanje problema legalizacije frilensera kroz, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, dogovor sa udruženjima na osnovu kog obe strane dobijaju.
Rekao je da uz dogovoreno plaćanje poreza i doprinosa ta vrsta preduzetnika dobija i prava na penziono i zdravstveno osiguranje.
Izmene nekih zakona povezane su sa donošenjem budžeta koji je odbor prethodno prihvatio.
Više izmena zakona tiču se zaokruživanja sistema efiskalizacije i efakture, kao i ispravljanja uočenih nedostataka u praksi.
Odbor je prihvatio izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o porezu na imovinu kao i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Zeleno svetlo odbora dobile su izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Carinskog zakona i Zakona o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
Saglasnost je data na izmene i dopune: Zakona o elektronskom fakturisanje i Zakona o fiskalizaciji.
Odbor je prihvatio predlog zaduživanja kod NLB Komercijalne banke za finansiranje izgradnje u 2023. godini brze saobraćajnice ka Požarevcu i Golupcu.
Potvrđen je i sporazum o zajmu od 44,9 miliona evra od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a za projekat energetske efikasnosti i čiste energije za građane.
Saglasnost je data i na Okvirni protokol o finansijskoj i tehničkoj saradnji sa Kraljevinom Španijom.
Zeleno svetlo dobile su izmene planova RFZO, Nacionalne službe za zapošljavanje i vojnog fonda socijalnog osiguranja a na osnovu nedavno usvojenog rebalansa.
Mali: Budžet za 2023. uravnotežen i sa dovoljno rezervi
Predloženi budžet za 2023. je veći za 7,8 odsto u odnosu na aktuelni rebalans, a deficit od 3,3 procenta dogovoren je sa MMF-om, rekao je ministar finansija Siniša Mali na skupštinskom Odboru za finansije i dodao da je budžet za sledeću godinu uravnotežen i sa dovoljno rezervi.
Istakao je da je deficit manji nego ovogodišnji te da je u njemu 1,9 odsto realni deficit, a 1,4 odsto rezerva za dalju nabavku energenata, jer se globalna kriza nastavlja. Ministar je rekao je da je budžet zasniva na tri stuba.
Prvi je osiguranje standarda građana, koji se, kako je naveo, realizuje kroz povećanja penzija i plata.
Naglasio da će kumulativno povećanje penzija biti 20,8 posto, te da će plate u javnom sektoru biti veće za 12,5 odsto.
On je naveo da će minimalac biti povećan za 14,3 odsto od 1. Januara pa će iznositi više od 40.000 dinara, ali da će biti i rasterećenja poslodavaca.
Govoreći o drugom stubu rekao je da se za infrastrukturne projekte predviđa 6,8 odsto budućeg budžeta.
Mali je naglasio da se neće odustati ni od jedne kapitalne investicije.
Rekao je da je treći stub energetika te da je u budžetu ostavljena rezerva za nabavku i gasa i struje.
Istakao je da se krenulo u aktivno restrukturiranje javnog energetskog sektora kako bi se od njega u budućnosti napravio i generator rasta.
Ministar je naveo da trenutno Srbija ima dovoljno gasa na dotoku, dodaje se gas iz rezervi iz Mađarske, a skladište u Srbiji je puno.
Dodao je da je na dnevnom nivou borba da ima dovoljno električne energije, i ukazao da i dalje Srbija ima najjeftiniju struju u Evropi, te da je to pokazatelj koliko je država jaka i koliko preuzima teret krize na sebe.
Mali je podvukao da su nova fiskalna pravila dogovorena sa MMF-om, što je važno za kreditni rejting, kao poruka da je vlast posvećena stabilnosti javnih finansija.
Upozoravajući da većina teško razume komplikovanost situacije, Mali je pozvao na malo razumevanja.
Ocenio je da je budžet uravnotežen sa dovoljno rezervi za sve izazove koji se mogu pojaviti u 2023. godini.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ocenila je da je budžet realistično projektovan u aktuelnim globalnim uslovima, i ocenila da je ostvariv.
Dodala je da je prema planiranom deficitu jasna namera održavanja fiskalne stabilnosti i očuvanja fiskalne održivosti.
Ona je pozvala da u borbi sa inflacijom sve institucije koriste instrumente koje imaju, od informacija do inspekcija.
Istakla da je borba protiv inflacije zadatak svih.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo je da je deficit od 2,2 milijarde evra relativno visok za Srbiju, a da je 1,2 milijarde duga u energetskom sektoru.
Istakao je da će u 2023. godini građani dati značajna sredstava da plate velike greške i nekompetentno vođenje EPS-a.
On je apelovao da, ako se ostvare uštede u 2023. budu iskorišćenje za smanjenje deficita i visokog duga.
Pohvalio je što u 2023. neće biti neselektivnih isplata novca celokupnom stanovništvu, posle tri godine te prakse.
Istakao je da problem ostaje netransparentnost, a kao primer naveo krediti budžeta javnim preduzećima, te planirano izdavanje garancija.
Ocenio da će EPS do kraja godine imati gubitak od 900 miliona evra, sledeće godine oko 300 miliona jer će deo manjka pokriti povećanje cena.
Istakao je da Fiskalni savet podržava restrukturiranje preduzeća u energetskom sektoru.
Dodao je da poskupljenje gasa na svetskom nivou treba preliti na one koji ga troše kroz povećanje cena, te da to neće srpsku privredu učiniti nekonkurentnijom jer su okolne države već povećale cenu gasa privredi.
Budžet govori o podršci daljim kapitalnim investicijama i razvoju
U predlogu budžeta za 2023. godinu za kapitalne investicije predviđeno je oko 2,5 milijardi evra, što je za 40 milijardi dinara više nego u ovog godini, što svedoči o opredeljenju države za dalji razvoj Srbije, rekao je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
On je za TV Prva rekao da je to impozantan iznos koji je veći od istih ulaganja u svima zemljama Zapadnog Balkana zajedno.
“Važna su ulaganja, jer se sa infrastrukturom povećavaju investicije, tako i BDP, građani imaju veće plate, ljudi žive bolje, a to je osnovno opredeljenje”, rekao je Vesić.
Naveo je da je Srbija od 2018. do 2021. godine ostvarila ukupni rast BDP-a od 16 posto, te da će ove godine taj iznos preći 60 milijardi evra.
“Ulažemo u infrastrukturu, da raste naša ekonomija”, rekao je ministar i poručio da Srbija ima stabilne finansije, što omogućava da se rade kapitalni projekti.
Najavio je da će do kraja septembra 2023. godine kroz izgradnju Moravskog koridora Kruševac biti priključen na autoput preko Pojata.
Dodao je da će u prvoj polovini naredne godine biti završen deo tog koridora od Adrana do Preljine.
Početkom 2025. godine biće završen ceo put od Pojata do Preljine, što će omogući da se taj put pređe za 50 minuta, rekao je Vesić.
Očekuje da u nastavku autoputa Miloš Veliki do kraja 2023. godine bude završena deonica do Požega.
Napomenuo je da se radi projektovanje za deonice posle Požege, jer tu dolazi do račvanja autoputeva za Bosnu i Hercegovinu i za Crnu Goru.
Rekao da je u projektovanju i brza saobraćajnica Kraljevo – Novi Pazar.
Vesić kaže da se završava put Kuzmin-Sremska Rača, koji će biti završen do kraja sledeće godine.
Brza saobraćajnica Surčin – Novi Beograd biće puštena u martu, a u julu i obilaznica do Bubanj Potoka.
Naveo je da predstoji ugovaranje 31 km, od Bubanj Potoka do Pančeva, gde će biti i veliki drumsko-železnički most kod Vinče.
Vesić je kazao da je završen projekat za brzu saobraćajnicu Beograd – Zrenjanin- Novi Sad, te da se radi Fruškogorski koridor sa impozantnim tunelom kod Iriškog venca.
Rekao je da će pruga do Subotice biti završena 2025. godine, te da će se raditi od Beograda ka Nišu a zatim projektovati rekonstrukcija ka Preševu.
Govoreći o projektu Čista Srbija, koji obuhvata izgradnju kanalizacija i fabrika za otpadne vode kojim se pokriva populacija od 2,3 miliona stanovnika, ministar je rekao da se trenutno realizuje na 16 lokacija, a da će u 2023. biti u još 23 grada ili opštine.
Ocenio da će Srbija za pet do 10 godina, uz projekte koji realizuju još dva ministarstva i lokalne samouprave, rešiti problem kanalizacije.
Vesić rekao da se ne odustaje od izgradnje obilaznice oko Kragujevca, te da će o tome razgovarati sa premijerkom i predsednikom.
Govoreći o rekonstrukciji i investicijama na aerodromu “Nikola Tesla”, on je kazao da će sa novim terminalom koji će biti gotovo 2023, ta vazdušna luka imati kapacitet za više od 15 miliona putnika.
Opozicija kritikovala budžet za 2023. godinu
Tokom rasprave na skupštinskom odboru više poslanika opozicije uputilo je kritike na predloženi budžet za 2023. godinu dok su ga predstavnici vlasti podržali.
Poslanik Aleksić iz Narodne stranke kao ključne problem naveo je javni dug i netransprarentnost, i ocenio da se vlast trudi da prikaže kako Srbija ne ide ka krizi javnog duga koji je sada 33 milijarde evra, a u sledećoj godini biće veći.
Ukazao je i na problem netrasparentnosti u budžetskoj potrošnji.
On je ocenio da je nekompetetnost u EPS, veći problem za Srbiju od energetske krize.
Poslanik DS-a Nenad Mitrović rekao je da je realno stanje drugačije od onog što je predstavilo ministarstvo finansija i rekao da neće podržati budžet.
Poslanik Stranke slobode i pravde Vladimir Obradović ocenio je da se situacija predstavlja ružičastom, a da u stvarnosti nije takva.
Istakao je da povećanje plata ne prati stvarni rast troškova života, te da je reč o nepravično linearnom povećanju.
Povećanje plata u javnom sektoru ne prati rast troškova života.
On se založio za brži rast plata u prosveti koje su ispod proseka republike.
Poslanica SNS Aleksandra Tomić ocenila je da je vlada sa predlogom budžeta napravila dobar plan za izazove koji predstoje i naglasila da uvek postoji prilika za rebalans.
Njen kolega Nebojša Bakarec podsetio je da su izdvajanja od 15,5 milijardi dinara za kulturu i informisanja sada duplo veća nego 2011. godine, a da je budžet veći 2,5 puta.
Poslanik Dveri Boško Obradović istakao je da budžetski prioritet ne može biti put Niš-Merdare, kao ni izgradnja stadiona, a zapitao se i na šta godišnje ode 150 miliona evra iz budžeta za plaćenje kazni.
Založio se i za više transparentnost kada su u pitanju budžetske subvencije stranim investitorima.
Obradović je istakao da će planirana poskupljenja struje i gasa, sa sve dosadašnjim, izazvati cunami cena za obične građane te da neće biti dovoljna planirana povećanja plata i penzija.
Naglasio je da su Dveri za alternativni budžet kroz koji bi se građanima isplatile dugovane zarade iz pljačkaških privatizacija i vratile umanjene penzije, a subvencije usmerile kao domaćoj privredi.
Kroz javno slušanja o predlogu budžeta za 2023. i završnom računu za 2021. godinu Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija dao je više sugestija kao bi transparentnost trošenja javnih finansija bila veća.
Upozorio je da je krajnje neadevatno kao indikator uspešnosti navesti da bi trebalo imati 2,5 ponude za javnu nabavku prosečno i tako upozorio na problem sa nedovoljnom konkurencijom.
Pred odborom za finansije je rasprava o izmenama više zakona koji će se sutra naći na skupštinskom zasedanju.
Budžet za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike
Predlog budžeta za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike koja su još uvek u senci ogromnih troškova za pokrivanje gubitaka državnog energetskog sektora, naveo je danas Fiskalni savet u dokumentu “Ocena predloga budžeta za 2023. godinu”.
Predlog budžeta za 2023. godinu, kako je navedeno, predviđa relativno visok fiskalni deficit od 264 milijarde dinara (3,3 odsto BDP-a), a kada se to uporedi s deficitom od 3,9 odsto BDP-a koji je planiran nedavno usvojenim rebalansom budžeta za 2022, ipak se može oceniti da budžet za 2023. postepeno vodi javne finansije u dobrom smeru, naveo je Fiskalni savet.
U dokumentu stoji da je glavni razlog zbog kog fiskalna unapređenja nisu mogla da budu snažnija je još uvek veliki gubitak javnih preduzeća iz energetskog sektora (EPS i Srbijagas) koji i u 2023. nameće ogroman fiskalni trošak.
U budžet je, piše, za ovu namenu direktno uključeno oko 1,2 mlrd evra (1,7-1,8 odsto BDP-a) što, kako navode, znači da je preko pola fiskalnog deficita u 2023. neposredna posledica neuspešnog poslovanja EPS-a i Srbijagasa.
Budžetom je takođe omogućeno da država izda do milijardu evra novih garancija na njihovo zaduživanje, što formalno ne ulazi u deficit za 2023. godinu, te zbog toga što, kako navode, takve garantovane kredite javna preduzeća ranije po pravilu nisu vraćala, ovo je verovatan budući trošak poreskih obveznika.
Kad se izuzmu ogromni izdaci za EPS i Srbijagas, budžet je uglavnom u redu, javni prihodi i javni rashodi (bez energetike) u najvećoj meri su uravnoteženi, zadržava se visok nivo izdvajanja za javne investicije i nastavlja se sa postepenim rasterećenjem doprinosa i poreza na rad.
Važna pozitivna novost u budžetu za 2023. je ukidanje neselektivne isplate novca stanovništvu koje su, kako se navodi, bile i ekonomski i socijalno pogrešne.
Kao najveći problem javnih finansija Srbije, navode da je nesporno u pitanju ogroman trošak za EPS i Srbijagas koji, međutim, ponovo nije transparentno prikazan u budžetu.
Glavni deo budžetskih troškova za javna preduzeća iz energetskog sektora knjiži se na stavci Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika). Ova budžetska stavka u normalnim vremenima iznosi po pravilu 5-10 milijardi dinara, a u budžetu za 2023. za nju je predviđeno čak 117 milijardi dinara, tj. oko milijardu evra.
Kako je naveo Fiskalni savet, jasno je to da je izvor ovolikog povećanja rashoda neuspešno poslovanje EPS-a i Srbijagasa, kojima odlazi ubedljivo najveći deo ovih budžetskih izdataka (verovatno oko 900 mln evra). Potpuno precizni podaci, međutim, nisu poznati jer je Vlada ostala netransparentna u iskazivanju ovih troškova (isto kao u rebalansu budžeta za 2022. godinu).
Osim ovoga, EPS-u je u budžetu dodatno dodeljeno još 85 miliona evra za nabavku rudarske mehanizacije, a pojavila se i nova stavka na subvencijama od oko 130 miliona evra za ublažavanje posledica energetske krize (koja nije objašnjena).
U dokumentu se dalje navodi da su budžetski troškovi za EPS posledica prvenstveno katastrofalnog upravljanja ovim preduzećem u prethodnim godinama, a ne svetske energetske krize, a glavni razlog što EPS trenutno ne može da posluje bez finansijske pomoći države je to što je on gotovo neverovatnim greškama u upravljanju doveden u situaciju da više ni izbliza ne može svojom proizvodnjom električne energije da zadovolji domaće potrebe.
Proizvodnja EPS-a od kraja 2021. snažno je umanjena u odnosu na prethodne godine, kažu u Fiskalnom savetu i podsećaju da je došlo i do havarija postrojenja u decembru 2021. godine.
Povećanje cene električne energije znatno će umanjiti finansijske gubitke EPS-a u 2023, ali kako navode, procenjuju da će EPS i dalje nastaviti da prima velika sredstva iz budžeta.
Ističu da poslednji dostupan pouzdan podatak o poslovanju EPS-a pokazuje da je ovo preduzeće u prvih devet meseci 2022. ostvarilo gubitak od 680 miliona evra, što će do kraja godine verovatno porasti na 850-900 miliona evra.
Fiskalni savet navodi da će se u 2023. gubici EPS-a će znatno smanjiti i svesti na oko 300 miliona evra, a glavni razlog za smanjenje gubitaka, piše, je povećanje cena električne energije na domaćem tržištu koje će u 2023. u proseku biti za preko 20 odsto veće u odnosu na 2022.
Cena električne energije za domaćinstva, ističu, već je u septembru 2022. uvećana za oko 11% (6,5 odsto povećanje osnovne cene uz dodatnih oko 4,5 odsto za korekciju učešća proizvodnje iz obnovljivih izvora), a novom odlukom Vlade uslediće dodatno povećanje od 8 odsto u januaru 2023. godine.
U oceni dalje navode da će od 2024. EPS verovatno postati profitabilno preduzeće, ali da će čak i tad ostati trajni rizik za javne finansije ukoliko odmah ne otpočnu temeljne reforme.
Finansijsko, kako je navedeno, krvarenje EPS-a trebalo bi da se zaustavi s otvaranjem novog rudnika uglja što se najvljuje za 2024, eventualno kraj 2023. godine, a kada se to desi, EPS će obnoviti svoju posustalu proizvodnju i neće više morati da uvozi ogromne količine skupe električne energije (i uglja).
Predviđaju da će EPS onda umesto gubitaka gotovo izvesno početi opet da ostvaruje profit jer će mu troškovi automatski snažno pasti, a ostaće dosta visoki prihodi usled relativno snažnog povećanja cena električne energije u 2022. i 2023. godini.
Zaključuju da će bez temeljnih reformi koje bi morale da počnu da se sprovode u 2023. EPS i dalje biti najveći i hronični bolesnik javnih finansija Srbije koji će kad tad ponovo zahtevati veliku budžetsku intervenciju.
Srbijagas će nastaviti da generiše gubitke usled i dalje postojeće razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni gasa koju bi Vlada trebalo što pre da otkloni, kažu u Fiskalnom savetu i dodaju da je osnovni razlog neuspešnog poslovanja Srbijagasa je to što ovo preduzeće nabavlja gas po većoj ceni nego što ga prodaje na domaćem tržištu.
Kad se izuzmu gorući problemi javnih preduzeća iz energetskog sektora, preostali deo budžeta može se u načelu oceniti pozitivno, a kako navode, bez troškova za EPS i Srbijagas, fiskalni deficit Srbije u 2023. bio bi sasvim prihvatljiv, na relativno niskom nivou od 1,5 odsto BDP-a.
Planirano povećanje penzija i plata u javnom sektoru u skladu je s novim, unapređenim fiskalnim pravilima.
Nakon što je snažno ubrzanje inflacije u 2022. realno umanjilo penzije i plate u javnom sektoru, u 2023. se planira njihov nešto brži rast od uobičajenog, te je kako navode, za plate u opštoj državi predviđeno da porastu 12,5 odsto, osim zarada profesionalnih vojnih lica koje će se uvećati 25 odsto, a troškovi republičkog budžeta za zaposlene ipak će se povećati nešto manje od toga tj. oko 11 odsto.
Budžetom za 2023. zadržava se veoma visok nivo javnih investicija, a detaljnija analiza, navode, pokazuje da se budžetom za 2023. planira veoma visok nivo javnih investicija opšte države od skoro sedam odsto BDP-a (4,8 milijardi evra), koji je sličan onom iz 2021. i 2022, a visoka izdvajanja za javne investicije Fiskalni savet u načelu ocenjuje pozitivno.
Navode da budžet za 2023. donosi znatne promene poreske politike koje, uz pojedinačne izuzetke, uglavnom ocenjuju povoljno, te da predloženi budžet u sebi uključuje i efekte brojnih promena poreskih zakona (koje se takođe daju Skupštini i na pojedinačno razmatranje).
Predložene su izmene sledećih zakona: Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezima na imovinu, Zakona o fiskalizaciji, Zakona o PDV-u, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a uz to, najavljuje se određenja dodatna menjanja Zakona o akcizama.
Od ovih promena fiskalno su najvažnije dve dalje poresko rasterećenje zarada i ublažavanje akcizne politike uslovima energetske krize i rastuće inflacije.
Iz budžetske rezerve u 2021. potrošene 22 mlrd din više nego što je objavljeno
Predlog završnog računa za 2021. pokazuje da je preko tekuće budžetske rezerve u 2021. potrošeno 22 milijarde dinara (190 miliona evra) više nego što je objavljeno u Službenim glasnicima, objavio je Fiskalni savet u dokumentu “Ocena završnog računa za 2021. godinu”.
Kako je navedeno, u završnom računu može se videti da je preko tekuće rezerve potrošeno 190 miliona evra (22 milijarde dinara), a izveštaj o trošenju ovog novca nije objavljen u realnom vremenu zato što su ti dokumenti označeni kao poverljivi i strogo poverljivi.
Dodajeee Fiskalni savet da je posebno zanimljivo to što je od ukupnog trošenja svega 750 mln dinara (tri odsto) preneto na razdeo BIA, dok je ostatak usmeren na korisnike van bezbednosnog sektora za šta je teško pronaći racionalno objašnjenje.
Navode da se završni račun predlaže sa određenim zakašnjenjem, a pohvalno je što se u uslovima energetske krize, baš kao i tokom produžene pandemije iz 2021., nije odustalo od prakse da se završni račun za prethodnu godinu priprema i predlaže istovremeno sa budžetom za narednu.
Srbija je u 2021. godini ostvarila deficit od 4,5 odsto BDP-a, navodi se u dokumentu, a nakon što su u završnom računu objedinjeni svi prihodi i rashodi koje su tokom godine ostvarili direktni i indirektni budžetski korisnici, iskazan je ukupan deficit Srbije od skoro 284 milijarde dinara (4,5 odsto BDP-a).
Ova informacija je, navode, već bila poznata, pošto je gotovo identičan deficit (286 milijardi dinara) bio iskazan u mesečnim izveštajima o realizaciji koje u realnom vremenu objavljuje Ministarstvo finansija, a novost koju donosi završni račun je to da je pomenuti deficit ostvaren na višem nivou prihoda i rashoda u odnosu na onaj koji je prikazan u izveštajima Ministarstva za skoro 55 milijardi dinara.
Ova razlika (55 milijardi većih prihoda i u istom iznosu većih rashoda), kako navode, potiče od vanbudžetskih prihoda i iz njih finansiranih rashoda koje realizuju pojedini indirektni korisnici (škole, fakulteti i dr), a čija se realizacija ne prati na mesečnom nivou.
Prihodi i rashodi korisnika koji nisu uključeni u redovno izvršenje budžeta rastu i u 2021. su iznosili 54,8 milijardi dinara (0,9 odsto BDP).
Iz Predloga završnog računa za 2021. vidi da su indirektni korisnici budžeta ostvarili vanbudžetske prihode od gotovo 55 milijardi dinara (52,5 milijardi od prodaje dobara i usluga i transfera drugih nivoa vlasti i
2,6 milijardi od donacija), a da su to s druge strane potrošili prevashodno na robu i usluge (26,6 milijardi), plate (21,9 milijardi), i manjim delom na kapitalne investicije (4,7 milijardi).
U dokumentu se dalje navodi da obrazloženje odstupanja realizacije u odnosu na plan, nema nikakvu informacionu niti analitičku vrednost.
Navode da budžetski korisnici imaju obavezu da u posebnom delu završnog računa objasne sve razloge koji su doveli do odstupanja pojedinačnih rashoda u odnosu na planirane veličine, međutim,
osnovni problem, navode, leži u tome što nisu propisani adekvatni standardi u izveštavanju po
ovom osnovu (npr. nije jasno naznačeno šta se koristi kao plan s kojim se poredi realizacija i sl), pa budžetski korisnici ovo izveštavanje tretiraju vrlo ležerno i neobavezujuće.
Konkretno, navode, nijedan korisnik ne izveštava o odstupanju u odnosu na originalni budžet, pa čak ni rebalans što su limiti kojima Skupština daje legitimitet već u odnosu na poslednju dodeljenu aproprijaciju koja se tokom godine mnogo puta menja i revidira diskrecionim odlukama Vlade i bez saglasnosti poslanika i skupštinske rasprave, a tako se, navode, dolazi do apsurdne situacije u kojoj u završnom računu gotovo nema korisnika koji je imao probijanje budžetskog plana; ogromna većina iskazuje uštede jer izvršenje porede sa aproprijacijama koje su uvažile sve ad hok mere i politike, prebacivanja iz tekuće rezerve i dr, što ne odgovara stvarnom stanju.
Ocenjuju u Fiskalnom savetu da drugu godinu zaredom budžetske pozajmice probijaju plan, a da to nije adekvatno obrađeno u završnom računu, te da bi ovu praksu trebalo hitno promeniti.
Budžetske pozajmice su u 2021. godini, kako navode, dostigle rekordno visokih 49 milijardi dinara i bile su preko 2,5 veće nego što je bilo predviđeno rebalansom, iako je on pravljen svega par meseci pre kraja kalendarske godine.
Pomenuto odstupanje, kako su naveli, premda ogromno u apsolutnom i relativnom iznosu, u završnom računu gotovo da uopšte nije obrađeno, a dodatni je nedostatak to što završni račun ne pruža ni kompletan uvid u strukturu ovih izdataka kojim preduzećima i pod kojim uslovima su krediti odobreni, da li se i kada očekuje vraćanje sredstava u budžet i dr.
Dalje ocenjuju da podaci o subvencijama za privlačenje investicija ni u najnovijem Završnom računu nisu detaljno obrazloženi.
Subvencije privatnim preduzećima za ulaganja od posebnog značaja u 2021. godini iznosila su približno 16,5 milijardi dinara, čime je, kako navode, premašen i poslednji plan iz oktobarskog rebalansa koji je sastavljan svega nekoliko meseci pre kraja godine.
Dodatno, ističu, isplaćeni iznos znatno je (za 65 odsto) veći u odnosu na ostvarenje iz 2020. godine, kada je realizovano oko 10 milijardi dinara što pojačava potrebu da se ovi rastući troškovi detaljnije prikažu i dezagregiraju u završnom računu.
Ukoliko su argumenti Vlade da ovakve informacije izostanu u budžetu ili rebalansu (jer se radi o planiranim veličinama), navode da smatraju da nema razloga da one izostanu i u završnom računu koji evidentira koje su već izvršene.
Dodaju da završni račun i dalje ne daje informacije po kom osnovu, kome i u kom pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2021. godini.
Kako navode, prikazano je da su ukupni izdaci za kazne i penale iznosili 17,5 milijrdi dinara (oko 150 miliona evra), a iako se može doći do informacije koji su državni organi isplaćivali najveće kazne i penale konkretno u 2021. godini Ministarstvo odbrane, Privredni sud, MUP itd, ne postoje obrazloženja kome, za šta i kom pojedinačnom iznosu su plaćane kazne i penali.
Ovo su, navodi Fiskalni savet, neproduktivni rashodi koji su već neko vreme na veoma visokom nivou, a u 2021. su bili, primera radi, skoro 80 odsto veći od čitavog budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine.
U dokumentu se navodi da su neporeski prihodi naplaćeni u iznosu koji je osetno veći od revidiranog plana ali se tome, kao ni o izraženim promenama u njihovoj strukturi, u završnom računu ne posvećuje dovoljno pažnje.
Kako navode, završni račun prikazuje da su neporeski prihodi u 2021. naplaćeni u iznosu od nešto preko 210 milijardi dinara, čime su za skoro 20 milijardi dinara premašili nivo iz oktobarskog rebalansa 2021. godine.
Najveći deo ovih prihoda, navode, nije moguće objasniti na osnovu redovnih mesečnih izveštaja o realizaciji, a dodaju, čini se da ni završni račun nije dodatno rasvetlio ovu pojavu budući da su i u njemu ovi prihodi dati agregatno (bez zalaženja u strukturu i osnov po kojem su naplaćeni).
Slično kao i prethodnih godina, navodi se u dokumentu, znatno odstupanje dogodilo se u okviru vanrednih neporeskih prihoda (naplaćeni u iznosu od gotovo 50 mlrd dinara, od čega za najveći deo nije moguće pronaći detaljnije informacije).
Fiskalni savet sugeriše da bi, u cilju unapređenja budžetskog procesa i njegove transparentnosti, redovni mesečni izveštaji i Završni račun trebalo da sadrže informacije o izvorima naplate pobrojanih prihoda.