Поплаве у Србији из кућа су истерале мештане најугроженијих општина. Ванредно је у више од 50 општина и градова. Киша и бујични потоци, реке, оштетили су путеве, носили мостове, угасили струју, заврнули пијаћу воду, покренули клизишта и одроне.
Директор ЈП “Србијаводе” Горан Пузовић рекао је у емисији Око да је за три дана у већем делу шумадијских општина пало преко 150 литара кише.
“Оно што желим да истакнем је да је одржан састанак у Сектору за ванредне ситуације и направљена је координација, сви људи су били на терену три дана пре почетка овог таласа”, додао је Пузовић.
Шта је специфично код ових падавина
Специфично код ових падавина, према Пузовићевим речима, јесте што су “тачкасте” и што сваког дана закаче неки други део Србије и обично се врате после два-три дана.
“Не добијамо време да поправимо објекте који су оштећени, већ само да закрпимо, да издржимо тај талас”, каже Пузовић.
Тврди да овај талас није могао да се спречи, зато што је у питању екстремна количина падавина.
Земља је “сита”, пораст водостаја у наредних 24 часа
Када се ради о порасту водостаја река, Пузовић каже да долази до акумулације и да све што је падало седам дана кроз разне потоке иде ка великим рекама.
“Моћ упијања више не постоји, све што падне као са бетона одлази кроз долине ка великим рекама. Земља је сита и у наредних 24 сата очекује се пораст водостаја”, наводи Пузовић.
Ипак, напомиње да на великим рекама неће бити великих проблема.
“Ми на великим рекама имамо изграђене озбиљне објекте који бране све те уређене делове. Све ово што се јавља, све је на неуређеним деловима, у касетама које нису затворене”, објашњава Пузовић.
Ко је надлежан
Што се тиче надлежности, Пузовић наводи да је су воде првог реда у надлежности “Србијавода” и “Вода Војводине”, док су водотокови другог реда, којих има више од 12.000, у надлежности локалних самоуправа.
“Али ми не можемо њих да оставимо саме. Дакле ми из Сектора, и Србијавода, института, и све друге институције ће помоћи локалним самоуправама да из овога изађу”, поручио је Пузовић.
“Грађани најпре не желе да се евакуишу, потом спасиоце чекају много тежи услови”
Начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић рекао је да на терену наилазе на различите ситуације – да грађани не желе да се евакуишу до одређеног момента, али онда када виде да је опасност веома озбиљна, онда спасиоци долазе у много тежим условима ризикујући и сопствени и животе људи које спасавају.
“Са друге стране, оно што је мене заиста одушевило јесте одлична енергија и заједнички рад државних органа и локалних самоуправа. Видео сам неколико младих људи који пуне џакове са песком, онако расположено и задовољни што могу да помогну својој земљи, свом граду“, истакао је Чаушић.
Наводећи да у водама виђа бачену белу технику и шкољке од аутомобила, напомиње да смо сви субјекти заштите и спасавања, и да сви, од државе преко локалне самоуправе до појединаца, морамо да будемо одговорнији зато што ће природа кад-тад да нам врати.
“Радило се на доњим токовима, али то није довољно”
Професор Шумарског факултета Станимир Костадинов је рекао да су највећи узрок велике падавине, али да је могло да буде знатно мање штете да су сливови уређени и да је смањен интензитет ерозије.
“То се смањује противерозионим радовима. Код нас се последњих година углавном радило у хидрографској мрежи и мрежи у доњим токовима, и ту су постигнути резултати. Међутим, то није довољно. Неопходно је да се континуирано ради на извођењу противерозионих радова као једине праве превентиве против бујичних поплава”, објашњава Костадинов.
Превенција јефтинија од будуће штете
Неопходна је, истиче професор, промена хидролошких услова, до које се долази пошумљавањем, подизањем воћњака са терасама и одређеним начином коришћења земљишта.
Превенција јефтинија од будуће штете, закључио је Костадинов.