Opasnost za blagostanje: Šta se događa s nemačkim firmama?

Međutim, kako pokazuje jedna studija, nešto se događa s inovativnim duhom nemačkih preduzeća.

Inovacije su temelj nemačkog privrednog uspeha. Spisak izuma koji su potekli od nemačkih inženjera je dugačak. To je i potrebno, jer preduzeća jedino tako mogu da se nametnu protiv konkurencije iz drugih industrijskih zemalja i Kine, i da, uz pomoć konstantnog razvoja, povećaju svoje šanse da budu konkurentne i u budućnosti. No, u tom važnom području kod nemačkih kompanija nema toliko napretka, pokazuje nova studija Instituta za nemačku privredu iz Kelna koju je naručila Fondacija Bertelsman.

“Udeo inovativnih firmi u stalnom je padu”, proizlazi iz te studije. Tek svaka peta kompanija u Nemačkoj može da se definiše kao posebno inovativna – 2019. je bila svaka četvrta. To pokazuje da se sve više firmi povlači iz procesa istraživanja i potraga za inovacijama: njih 38 odsto prestalo je s takvim nastojanjima u poslednje tri godine.

To se dešava iako se ulaganje u inovacije firmama isplati. U proseku, one s inovativnijim rezultatima ostvaruju više dobiti sa svakim evrom prodaje, odnosno imaju veći neto povraćaj od prodaje. Međutim, taj neto povraćaj od prodaje bio je veći u 2019. nego danas. To znači da inovacije više nisu toliko isplative kao što su bile pre nekoliko godina.

Prema rečima Armanda Garsije Šmita, ekonomskog analitičara Fondacije Bertelsman, mnoga mala i srednja preduzeća povlače se iz procesa inovacija, jer ciklusi inovacija postaju sve kraći. Osim toga, potrebno je sve više kapitala da bi se inovacija razvila i etablirala na tržištu, a ujedno često nedostaju i potrebni stručnjaci.

Opasnost po blagostanje

Pad inovativnosti imaće ozbiljne posledice na položaj nemačkih kompanija na svetskim tržištima, kaže Garsija Šmit. „Naša studija jasno pokazuje da su firme konkurentnije i otpornije na krize, što je njihov inovativni profil jači. Inovativne firme takođe daju dinamičniji doprinos razvoju zapošljavanja. Nemačko blagostanje je ugroženo ako kompanije sebe sve manje vide kao tehnološke pionire, odnosno ako se više ne upuštaju u dalekosežne inovacije.“

Studija takođe pokazuje da tehnologija više nije toliko važan faktor kod inovacija kao što je nekad bila. To je delimično tako zato što patenti gube na važnosti. Sve manje firmi sebe vidi kao pionire tehnološkog razvoja, što je nekada bila odlika nemačke industrije. Kao rezultat toga, između 2019. i 2022. nisu u značajnoj meri proširena istraživanja i razvoj u Nemačkoj i inostranstvu, kao ni saradnja s naučnicima. Prema kelnskom institutu, saradnja između etabliranih preduzeća, startapova, a posebno istraživačkog sektora i nauke, pomogla bi u savladavanju sve složenijih procesa u privredi.

Manje inovacija šteti klimi i okolini

Nedostatak inovativne snage nije loš samo za ekonomski prosperitet, to utiče i na klimu i okolinu, jer su i inovacije potrebne kako bi transformacija privrede postala održivija.

U proseku, gotovo 60 odsto firmi koristi inovacije u proizvodnom procesu kako bi postigle taj cilj, 53 procenta želi da postane održivije kroz inovacije samih proizvoda, a 36 odsto se pak oslanja na inovacije poslovnog modela. To dakle nisu nužno inovacije bazirane na tehnologiji, one takođe mogu da se odnose na preorijentaciju na nove grupe kupaca, nove marketinške kanale ili nove oblike društvene interakcije.

U isto vreme veća održivost podrazumeva i nove poslovne šanse. „Trenutno su nam potrebna mnoga tehnološka rešenja na području klimatske neutralnosti, na primer u vezi s toplotnim pumpama“, kaže Garsija Šmit. Političari se takođe zalažu za iskorak ka održivoj privredi koja štedi resurse. „Nemačke firme još uvek imaju priliku da budu globalni lider i da postavljaju tehnološke standarde za održiva rešenja, ali da bi se to ostvarilo, one moraju po svaku cenu da ojačaju svoj profil inovacija.“

Blizina kupcima sprečava inovacije

Zvuči paradoksalno, ali se čini kako dugotrajni i prisni odnos preduzeća i kupaca predstavlja kočnicu za inovacije. Veliki deo firmi posluje već dugo vremena, čvrsto su ukorenjene u njihovom segmentu industrije i imaju odavno uspostavljene odnose s kupcima i dobavljačima. Prema studiji, to podstiče takozvane „inkrementalne inovacije“. To znači da se tehnologije, procesi, proizvodi ili poslovni modeli razvijaju, ali se njihovo jezgro tj. osnova, zadržava.

Fokusiranje na potrebe kupaca tako zaustavlja inovacije koje zamenjuju ili poboljšavaju dosadašnja rešenja, a starija rešenje isteruju sa tržišta. Jer, kod radikalnih inovacija mora da postoji spremnost da se odvojite od postojećeg.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.