Nekoliko članica OPEK+ trebalo bi da do kraja godine smanje globalnu proizvodnju nafte za dodatnih 1,16 miliona barela dnevno, što posledično može dodatno opteretiti napore FED, i drugih centralnih banaka da smanje globalnu inflaciju. Ova organizacija sa druge strane vrlo čvrsto štiti širu strategiju proizvodnje alijanse, kako i sami kažu, od političkih pritisaka.
Foto: shutterstock
Vašington je kritikovao nedeljnu najavu u kojoj je osam proizvođača OPEK+ — uključujući lidera grupe Saudijsku Arabiju i ključne saveznike Kuvajt i UAE — izjavilo da će ukloniti više od milion barela dnevno sa globalnih tržišta nafte, kao deo nezavisne inicijative nepovezan sa širom politikom OPEK+.
Blic preporučuje
Ovo doprinosi postojećim namerama Rusije da smanji 500.000 barela dnevno sopstvene proizvodnje u odnosu na nivoe proizvodnje u februaru, sada do kraja godine, čime su kombinovana dobrovoljna smanjenja članica OPEK+ za više od 1,6 miliona barela dnevno.
– Ne mislimo da su rezovi u ovom trenutku preporučljivi, s obzirom na neizvesnost tržišta – i to smo jasno rekli – rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, prenosi Rojters.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena je u više navrata kritikovala grupu OPEK+ zbog smanjenja proizvodnje, navodeći inflacioni danak po domaćinstvima i bacajući optužbe za drugarstvo sa Rusijom pogođenom sankcijama. Ograničenja u proizvodnji dovode do manje ponude, uzrokujući veće cene na pumpi u zemljama uvoznicama, što onda daje podsticaj za cifre ukupne inflacije.
Odnosi su se pretvorili u rat reči sa Saudijskom Arabijom koja je predsedavala OPEK+ krajem prošle godine, kada je naftna grupa pristala na smanjenje od 2 miliona barela dnevno do kraja 2023. – odluka je od tada potvrđena na ministarskim i tehničkim komitetima.
Foto: Shutterstock / RAS Srbija
Jedan takav tehnički savet, Zajednički ministarski komitet za praćenje OPEK+ zaključio je u ponedeljak izjavom u kojoj se priznaju dobrovoljna smanjenja, ne pominjući širu promenu u formalnoj politici proizvodnje.
Pozivajući se na dobrovoljna smanjenja, Sekretarijat OPEK-a je rekao da ona predstavljaju “meru predostrožnosti koja ima za cilj podršku stabilnosti tržišta nafte”.
JMMC će se sledeće sastati 4. juna, nakon čega će uslediti kompletan ministarski sastanak.
Formalna grupna akcija verovatno više nije potrebna, jer su cene fjučersa na Brent u prvom mesecu u junu porasle za 4,44 dolara po barelu u odnosu na dogovor u petak na 84,33 dolara po barelu u skoro 10 sati po londonskom vremenu. Neki analitičari sada upozoravaju na porast cena na 100 dolara po barelu, dok bi Goldman Sachs mogao povećati prognoze za Brent za 5 dolara po barelu na 95 dolara po barelu za decembar 2023.
– Očekivani rast cena nafte u ostatku godine kao rezultat ovih dobrovoljnih rezova mogao bi da podstakne globalnu inflaciju, što bi izazvalo jastrebov stav prema povećanju kamatnih stopa centralnih banaka širom sveta. To bi, međutim, smanjilo ekonomski rast i smanjilo ekspanziju potražnje za naftom – rekao je Viktor Ponsford iz kompanije Ristad Energi u istraživačkoj belešci.
(Rojters/CNBC)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.