Nedavno je objavljena vest da je prvostepeni sud u španskom gradu Vigo doneo prvu presudu prema kojoj supružnik mora da plaća alimentaciju za kućnog ljubimca. Naime, sud je obavezao muža da plaća 40 evra mesečno za brigu o kućnom ljubimcu koji je ostao kod bivše žene, ali i da pokriva polovinu troškova lečenja.
Blic preporučuje
Budući da se Zakonom o pravnoj regulaciji životinja, koji je u Španiji usvojen pre četiri godine, kućni ljubimci tretiraju praktično kao i ljudi i učestvuju u porodičnom budžetu, jedan od zajedničkih troškova supružnika u Španiji je sigurno i osiguranje.
U Srbiji sledi drugi pokušaj
Osiguranje kućnih ljubimaca u svetu je prilično rasprostranjeno, dok je u Srbiji tu vrstu osiguranja pre nekoliko godina nudila jedna osiguravajuća kuća, ali je brzo odustala. Takav ishod nimalo ne iznenađuje Miloša Mamulu, direktora portala „Osiguranik.com“, putem kojeg se mogu pribaviti različite vrste osiguranja. On kaže da kod nas i dalje mali broj ljudi osigurava čak i sebe ili svoju imovinu od osnovnih rizika, pa ne čudi što ni osiguranje kućnih ljubimaca nije zaživelo.
„Nije bilo dovoljno zainteresovanih klijenata da bi se obezbedio održiv rast osiguranja kućnih ljubimaca i na kraju je i ta jedna osiguravajuća kuća odustala. Kada je ta polisa bila aktivna, dobijali smo upite na sajtu, ali nismo uspeli da zaključimo mnogo ugovora jer ni cena nije odgovarala onima koji su se raspitivali“, kaže Mamula za B&F.
Ipak, ako se uzme u obzir da u Srbiji ima sve više kućnih ljubimaca i da uporedo raste i potrošnja za njihovu ishranu i lečenje, naš sagovornik misli da ovakva vrsta usluge u osiguranju ima perspektivu. „Brojke govore da je osiguranje kućnih ljubimaca jedno od popularnijih proizvoda na razvijenim tržištima. Ono pomaže vlasnicima kućnih ljubimaca da pokriju troškove veterinarske nege u slučaju bolesti ili povrede njihovog ljubimca, a imajući u vidu da cene veterinarskih usluga ni kod nas nisu male, ovakvo osiguranje svakako ima potencijal u Srbiji“, smatra direktor portala Osiguranik.com.
Takvo mišljenje deli i Marko Kesić, direktor Glavne filijale Dunav osiguranja u Zrenjaninu i koordinator za Region Sever. On otkriva za B&F da i kompanija Dunav priprema takav paket osiguranja. Prema njegovim rečima, u zapadnoj Evropi je čak 73% ljubimaca osigurano, i to kroz zdravstveno osiguranje (preventivni pregledi, vakcinisanje, bolesti, operacije…), kroz pokriće troškova uzrokovanih nestankom, troškova eutanazije, troškova nabavke novog ljubimca, a pokrivaju se čak i troškovi hotelskog smeštaja usled povrede vlasnika. Interesantna je i praksa nekih zemalja da propsuju obavezno osiguranje od odgovornosti vlasnika za štete koje bi kućni ljubimac mogao prouzrokovati drugim licima.
Foto: Shutterstock / Ringier
Životinje za uzgoj „dostigle“ premiju od 1,8 milijardi dinara
Za razliku od osiguranja kućnih ljubimaca, osiguranje stoke odnosno životinja za uzgoj raste. Podaci Narodne banke Srbije ukazuju na rast premije u poslednjih pet godina. Ona je u 2019. godini iznosila 1,1 milijardu dinara, dok je u 2023. godini, prema preliminarnim podacima koje je dostavilo sedam od 12 društava koja se bave poslovima neživotnih osiguranja, iznosila 1,8 milijardi dinara. Njen prosečan godišnji rast u posmatranom petogodišnjem periodu iznosi 11%, kažu u Narodnoj banci Srbije za B&F.
Osiguranje životinja spada u ostala osiguranja imovine prema klasifikaciji NBS i primetno je da je ono u toj vrsti osiguranja poraslo sa 7,9% u 2019. godini na 8,8% u 2023. godini. Međutim, društva za osiguranje nemaju obavezu dostavljanja podataka prema pojedinačnim vrstama životinja, pa se ne može precizno utvrditi ni raspored premije, na primer koliki je broj osiguranih egzotičnih životinja.
Ovo osiguranje na srpskom tržištu nudi sedam osiguravajućih kuća, a „Dunav“ je među prve tri kompanije, sa udelom od 25% do 30%. Marko Kesić ističe da je u ovom delu osiguravajućeg tržišta, prošla godina za „Dunav“ bila najuspešnija u poslednjih nekoliko godina, jer je premija osiguranja životinja premašila 4,6 miliona evra, a 2015. je iznosila samo 88,9 miliona dinara.
Država, inače, od 2006. godine subvencioniše osiguranje životinja u rasponu od 40% do 70%, visine premije. Neke lokalne samouprave dodatno subvencionišu premiju osiguranja. „Sve je to doprinelo povećanju obima osiguranja životinja, ali još uvek nedovoljno. Pored toga, od 2011. osiguravajuće kuće potpisuju ugovor s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prema kojem Ministarstvo plaća 100% iznosa premije osiguranja životinja, po osnovu odobrenih kredita za gazdinstva“, kaže Kesić za B&F.
Uprkos tome, od ukupnog broja domaćih životinja koje se gaje na teritoriji Srbije, svega 5% je osigurano, navodi Kesić. Poređenja radi, u Grčkoj i na Kipru je osigurano 100% životinja jer je kod njih to osiguranje obavezno. Finska i Danska imaju 90% osiguranih životinja, bez subvencija države. Austrija subvencioniše premiju sa 50% i ima 78% osiguranih životinja, a Italija, i pored državne subvencije od 54%, ima svega 8% osiguranih životinja, nabraja Kesić.
“Neočekivani događaj” u zoološkom vrtu
Prema rečima Kesića, u Srbiji se najčešće osiguravaju goveda, svinje i kokoške. Životinje se osiguravaju za slučaj uginuća ili prinudnog klanja usled bolesti ili nesrećnog slučaja. Uz osnovne rizike, kod pojedinih vrsta moguće je osigurati gubitak teleta ili ždrebeta pri porođaju, gubitak priplodne sposobnosti, krađu ili nestanak pasa. Moguće je osigurati sve vrste i kategorije kopitara, goveda, ovaca, koza, svinja, kokošaka, ćurki, morki. Na listi su i paunovi, fazani, patke, guske, psi, pastrmke, nerčevi, pčele, egzotične životinje u zoološkim vrtovima i van njih.
„Važno je da je životinja zdrava i sposobna za određenu namenu. Životinje moraju biti obeležene po zakonskom propisu. Ne mogu se osigurati obolele životinje ili životinje za koje se sumnja da su bolesne, iscrpljene, zakržljale, slepe ili u lošoj kondiciji, kao ni životinje koje zoološki vrtovi drže u lošim higijenskim uslovima“, ističe Kesić.
Zanimljivo je da „Dunav“ već deset godina osigurava jedan zoološki vrt u Srbiji. „Rizici su isti kao i kod drugih životinja. Kod životinja u zoološkom vrtu, međutim, nema prinudnog klanja jer se one ne mogu klati u klanicama. U zoološkim vrtovima se retko dešavaju uginuća. Životinje su pod stalnim nadzorom radnika i veterinara. Prepričava se slučaj kada je zoološki vrt koji mi osiguravamo nabavio ženku majmuna iz drugog zoološkog vrta. Ona je napravila mnogo problema jer je doslovno prebijala mužjake koji su pokušavali da se pare s njom. Na sreću, nije bilo uginuća, a ženka je na kraju ostavljena da boravi sama u svom kavezu“, navodi Kesić anegdotu o „neočekivanom događaju“ u zoološkom vrtu.
Neobične štete
Osiguravajuća kompanija Nationvide dodeljuje godišnju nagradu Hambone za najneobičnije štete koje su isplaćene u osiguranju kućnih ljubimaca u SAD. Nagrada je dobila ime u čast psa koji je pojeo celu prazničnu šunku dok je bio zaglavljen u frižideru. Ovogodišnji dobitnik je mačak Džajls, koji je bio nenamerno priklješten ispod kauča na razvlačenje. Mehanizam ga je prilično lupio po nosu, ali je prošao samo sa nekoliko šavova. Drugu nagradu su podelili pas Džeks koji je dobio toplotni udar dok je bio smešten na terasi posle operacije, i pas Sani koji je progutao tri kabla za punjenje telefona.
(Biznis i Finansije)