И док званичне процене размера штета од олујног невремена још нема, проценитељи су на терену. Само у једну од осигуравајућих кућа, дан после олује стигло је више од 300 одштетних захтева, највише за аутомобиле и усеве.
За један од највећих јабучара у шидском атару није било спаса. Олуја је однела и противградне мреже због којих домаћин није осигурао род. Слично је прошао и сунцокрет.
“Четрдесет пет хектара сунцокрета тотално је уништено за 15 минута, читава годишња производња је уништена”, каже Драган Медић из Шида.
Усеви се у просеку могу осигурати за 3.000 динара по хектару кукуруза, до 4.500 за соју. Тиме се покрива штета до 200.000 динара. Брзина исплате зависи од степена оштећења.
“У случају тоталне штете, обрачунава се штета и исплаћује у року од 14 дана. У случају да није тотална штета, чека се берба и након тога утврђује степен оштећења и исплаћује штета”, каже Људмила Крунић из Центра за накнаду штета “Дунав осигурања”.
Кровови су оштећени широм Србије.
И док већина о свом трошку поправља, из Удружења професионалних управника подсећају власнике станова на још једну врсту помоћи.
“Уколико није осигурана онда можете се обратити јединицама локалне самоуправе, па уколико постоје одређени фондови за ту намену, део можете и да наплатите”, каже Љубиша Бановачки, председник Удружења професионалних управника.
Од јачине олује зависи да ли они који нису осигурали своју имовину, могу наплатити штету насталу на јавној површини или проузроковану са привратног поседа.
“У оваквим случајевима не могу надокнадити штету, јер се олујно невреме тј. ветар јачине 17,2 метре у секунду и више, третира као олујно невреме и виша сила, која није покривена полисом опште одговорноси”, каже Људмила Крунић.
Што се аутомобила тиче, осигуравачи наглашавају да они који су каско осигурани имају покриће штете без обзира где су се у тренутку олује налазили. Они који немају каско немају право на надокнаду штете од рецимо градског зеленила, јер је реч о олуји која се сматра вишом силом.