Ukoliko dobijete otkaz ili spremate za penziju potrebno je da znate par stvari koje se tiču otpremnine i njene isplate. Za ovakve situacije postoje vidovi obeštećenja gde je poslodavac dužan da isplati zaposlenom otpremninu. Zakon o radu predviđa dva slučaja u kojima radnik mora biti isplaćen.
Foto: Vesna Lalić / Ringier
Ono što je prvo, jeste pravo na otpreminu kada radnik odlazi u penziju, kao i zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak i ako je pravo na penziju ostvario pre proglašenog stečaja. Ovo pravo se ostvaruje bez obzira koja je penzija u pitanju da li je to starosna, invalidska, privremena starosna ili porodična.
Blic preporučuje
Iznos otpremnine
Iznos otpremnine zavisi od osnova po kom se isplaćuje. Kada je reč o odlasku penziju, zakon je predvideo da se zaposlenom isplaćuje iznos od najmanje dve prosečne zarade u Srbiji. To bi sada bilo oko 170.000 dinara
Ipak, zakonodavac ostavlja poslodavcu diskreciono pravo da svojim opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) propiše isplatu otpremnine u većem iznosu od zakonom propisanog minimuma.
Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija
Minimalan iznos
Minimalni iznos otpremnine koji se može isplatiti po ovom osnovu ne može biti niži od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na naknadu. Pod zaradom se podrazumeva prosečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode onom u kojem se isplaćuje otpremnina. Kada se ona obračunava, u mesečnu platu ulaze i nagrade, bonusi, kao i druga primanja po osnovu radnog odnosa.
Posle toga se jedna trećina ovako utvrđenog iznosa pomnoži sa brojem celih godina koje je zaposleni proveo na radu kod poslodavca i tako se dobija minimalni iznos otpremnine. U obračun ulaze samo pune godine rada, tako na primer, ukoliko je neko proveo dve godine i deset meseci, za obračunavanje iznosa otpremnine releventne su samo dve godine.
Novac se isplaćuje i kada je iz opravdanih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za određenim poslom ili je došlo do smanjenja obima posla, pa se zaposlenom prekida radni odnos. U tom slučaju situacija u pogledu momenta isplate otpremnine nešto drugačija, s obzirom na to da zakon propisuje da je poslodavac dužan da otpremninu isplati pre otkaza ugovora o radu.
Povišice pre novembra
Kako je Blic nedavno pisao novi rast penzija je i zvanično najavljen i na linearnu povišicu će imati pravo svi najstariji građani, njih oko 1,65 miliona. Prema dosadašnjim najavama, penzije bi trebalo da rastu 14 do 15 odsto, minimalno 12 odsto i to do novembra.
Najveći broj penzionera moći će da računa na uvećanu penziju za oko 35 evra. U pitanju nije jednokratna pomoć, već uvećanje koje se odnosi na isplate svakog meseca.
Sada, ukoliko bi penzije povećane za 15 odsto prosečna penzija bila bi uvećana za oko 5.000 dinara i iznosila bi 43.498 dinara. Najviše penzionera može da računa na oko 4.000 dinara.
Penzije su poslednji put povećane u janauaru ove godine i to za 12,1 odsto. Prethodno povećanje bilo je u novembru prošle godine, oko 9 odsto, i sa dva povećanja, prosečna penzija je uvećana za oko 7.000 dinara.
Praktično, nakon prvog uvećanja iznosila je 33.742 dinara, a nakon drugog u januaru 37.825 dinara.
Povišice i za hrvatske penzionere
Kako je Blic pisao, u Srbiji ima oko 250.000 deviznih penzionera, a najviše iz Hrvatske koja je nedavno i uvela nova pravila za penzionere u slučaju smrti partnera, a koja udovcu donosi veća primanja i za 27 odsto.
Sada ovakav sličan model udruženja penzionera traže i u Srbiji, a za hravatske penzionere od kojih desetina hiljada živi danas u Srbiji, pravila su na snazi od početka ove godine. Mnogi su benefite izmene zakona već počeli i da koriste.
Posle smrti supružnika penzionera njegov partner nastavlja da prima svoju penziju, ali je njegov penzioni ček i uvećan za dodatak od 27 odsto penzije svog preminulog supružnika. I ovo pravilo u Hrvatskoj važi od početka godine i na njega imaju pravo i hrvatski penzioneri koji žive u Srbiji. Pitali smo Htvarski zavod za mirovinsko osiguranje, kako je ovo pravo moguće i ostvariti, da li je to moguće i iz Srbije i ovo je odgovor.
Novi model koji je u Hrvatskoj na snazi punih pet meseci, a za koji u Srbiji mnogi hrvatski penzioneri još ne znaju, najviše se isplati onima čije su penzije veće ili jednake čekovima preminulog supružnika.
(Kurir.rs)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.