Radni deo skupa počeće sutra, kada će se na otvaranju u ime ogranizatora Saveza ekonomista Srbije (SES) obratiti predsednik te organizacije Aleksandar Vlahović, i ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović.
Vlahović je za Tanjug rekao da je jako važno da postoji razmena mišljenja među zemljama regiona o tome kako koncipirati fiskalnu i monetarnu politku u narednom periodu, u situaciji velikih geopolitičkih i ekonomskih izazova, jer su privrede zemalja Zapadnog Balkana međusobno povezane, i kako da, bez velikih barijera, nastave i prodube saradnju.
“Nalazimo se u drugoj fazi ekonomske krize koja je započela pandemijom i na koju su instrumenti fiskalne politike odgovorili na ekspanzivan način, što je u tom trenutku dalo dobre rezultate. Međutim, kao posledica prevelikog upumpavanja novca, danas se suočavamo sa inflacijom”, rekao je Vlahović.
Dodao je da su se na to nadovezali agresija Rusije na Ukrajinu i izražena geopolitička kriza, koja je doprinela povećanju cena energenata i hrane.
“Postavlja se pitanje kako male zemlje poput zemalja Zapadnog Balkana treba da odgovore na izazove geopolitičke i ekonomske krize u kojoj se danas nalazimo, a to znači kako održati fiskalni balans ili fiskalni deficit u nekom razumnom nivou, s obzirom da će bilo kakvo pokrivanje fiskalnog deficita kroz zaduženje u narednom periodu biti jako teško i veoma skupo”, naglasio je Vlahović.
Naveo je da je jedan od zadataka ekonomskih politika zemalja regiona da obezbede da ne dođe do preteranog rasta spoljnog duga, s obzirom da se sve zemlje, sa izuzetkom BiH, nalaze na gornjoj granici prihvatljivog zaduženja u odnosu na nacionalni BDP.
Pitanje na koje posebno treba dati odgovor je kako se boriti sa inflacijom, koja je svuda u svetu najviša u poslednjih 40 godina, napomenuo je predsednik SES-a.
“Dakle, koji je odgovor centralnih banaka na to, a da taj odgovor, zatezanje monetarne politike, ne ugorozi budući rast i sve privrede u regionu ne gurne u recesiju”, rekao je Vlahović.
On je ocenio da je u Srbiji verovatno najpovoljnija situacija u odnosu na sve druge zemlje regiona, s obziron na to da se javni dug sačuvao u granici do 60 procenata i da je fiskalni deficit prošle godine smanjen ispod 3,5 osto BDP-a.
“Međutim, postavlja se pitanje kako će sada fiskalna politika odgovoriti”, kazao je Vlahović.
Na konferenciji će učestvovati mnogobrojni eksperti iz Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije, te predstavnici Evropske investicione banke (EIB), MMF-a, poslovnih banaka, osiguravajućih društva i najvećih kompanija u regionu, poput Japan tobako internešenela, koji je jedan od pokrovitelja skupa.
Oni će na tri tematska panela razgovarati o perspektivama nakon recesije izazvane pandemijom, kao i o izazovima sa kojima će se finansijski i realni sektor suočiti u drugoj polovini godine.
Sutra, prvog radnog dana, biće održana dva panela – “Stabilnost javnih finansija u nestabilnim vremenima”, koji će otvoriti regionalni šef za Zapadni Balkan Evropske investicione banke Alesandro Bragonzi, a učestvovaće ministri finansija zemalja Balkana i “Značaj dobre poreske administracije u lošim vremenima”, na kome će učestvovati direktori poreskih uprava.
Drugog radnog dana, u subotu, biće održan panel “Monetarna politika u inflatornom okruženju, koji će okupiti predstavnike centralnih banaka balkanskih zemalja.