После посете председника Црне Горе Јакова Милатовића Београду, сумирају се резултати. Након разговора са председником Александром Вучићем, послата је заједничка порука да се у односима Подгорице и Београда окреће нови лист. Кључни договори су да ће Србија и Црна Гора коначно именовати амбасадоре, најављена је и заједничка седница две владе, а радиће се и на успостављању заједничког платног промета. Као кључна види се регионала сарадња.
Када су тројица лидера пре готово четири године покретали Отворени Балкан, најгласнији, чини се био је управо Еди Рама. Хиљаду пута да треба да уђем у ту иницијативу, 1.000 пута бих ушао – говорио је тада. Пре десет дана, каже, створена је за унапређење Берлинског процеса и та мисија је и остварена.
“Оно што Рама сада покушава јесте да приближи отворени Балкан и Берлински процес, да их сједнини у једну целину јер њихови циљеви јесу идентични. Сада је питање да ли је тај циљ већ оставрен, да ли смо се у довољној мери приближили да се Отворени Балкан може интегрисати”, каже Страхиња Суботић из Центра за европске политике.
Из Северне Македоније за сада без рекација, из Србије порука – разговараћемо још. Ипак, намеће се питање – каква је будућност Отвореног Балкана уколико Тирана званично изађе из иницијативе?
“Уколико једна основачица напусти, ја мислим да је то крај приче, зато не верујем да ће Рама тако урадити, превише је ту политичког капитала уложено и са његове стране и са стране Србије”, каже Суботић.
Покретачи Отвореног Балкана нису били заинтересовани да убеђују и остале земље да му се прикључе. Корист је за њих очигледна.
“Уколико Албанија званично изађе из иницијативе то ће и даље оставити могућност да уколико дође до потребе да се врати – исто то и уради. Оно што је био наведен као недостатак али то даје одређену слободу Отвореном балкану јесте недостатак институционализације и своди се на то колико постоји жеље у региону да се међусобно сарађује”, каже Стефан Владисављев, програмски директор Фондације БФПЕ.
Подршка Отвореном Балкану стизала је од САД, не недвосмислено из ЕУ. Дуго чекање на подизање рампе из Брисела, определило је три земље да покрену иницијативу. Нису се повукле из оне коју је покренула Ангела Меркел пре девет година. Берлински процес се тада видео као најбоља шанса за регионалну сарадњу и чланство у Унији.
“И зато неки од сигнала који долазе од премијера Албаније јесу и разумљиви, да је Берлински процес нешто што тренутно функционише боље него што је функционисало и остаје званичницима пре свега региона али и држава које сарађују са државама Западног Балкана да пронађу начин да оно што је постигнуто и што је добро у оквиру Отвореног Балкана настави да живи, а с друге стране, да Берлински процес наставља да испоручује. Уколико опет дође до неефикасности у оквиру Берлинског процеса, поново ће се тражити алтернативе, а једна је већ на столу, а то је Отворени Балкан”, каже Владисављев.
Зато, још једном подвлачи Владисављев, ваља узети ствари у своје руке и поспешити сарадњу унутар региона.