Ukoliko imate visoko obrazovanje, duže od 30 godina radite na istom radnom mestu, a radi se o poslu sa povećanim rizikom, i još je rukovodstvo zadovoljno vašim radom po Zakonu imate pravo na čak 38 dana odmora.
Foto: shutterstock
Većina radnika na pitanje koliko imaš dana odmora, odgovara sa “dvadesetak”, što je tačno i zakon tako nalaže, ali da li znate da pojedine grupe zaposlenih mogu svake godine da idu na odbor i preko 40 radnih dana?
Šta sve utiče na broj dana godišnjeg odmora?
Zakon o radu sadrži posebno poglavlje kojim se uređuju odmori i odsustva, kao važna prava radnika iz radnog odnosa. Pojedine države omogućavaju građanima da i po nekoliko nedelja uživaju na odmoru, ali postoje one kod kojih je rad na prvom mestu.
Tako je Luksemburg na primer, zemlja u kojoj radnici imaju pravo na 36 dana odmora godišnje, a Kina zaposlenima daje svega pet radnih dana godišnjeg odmora.
Srbija se, kao i većina zemalja na svetu, nalazi na zlatnoj sredini.
Odmor u Srbiji traje uglavnom 20 radnih dana
Zaposleni uglavnom imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana.
Identična je situacija u Srbiji, Albaniji, Australiji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Češkoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Iraku, Španiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Rusiji, Sloveniji i Švajcarskoj.
Nešto više sreće imaju oni koji žive u Španiji – 22 dana, oni u Finskoj, Francuskoj, Austriji ili Švedskoj odmaraju tri dana duže.
Od čega zavisi koliko ćete imati dana odmora?
Poslodavci su zakonskim odredbama obavezani da svojim zaposlenima obezbede odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva radna dana, nedeljni odmor i godišnji odmor. Zakon propisuje minimum za svaku od ovih vrsta odmora, koji se mora obezbediti, a poslodavac svojim opštim aktima može da pruži i veći obim prava svojim zaposlenima.
Uvećanje trajanja godišnjeg odmora radnika se najčešće postiže kroz socijalni dijalog i u procesu kolektivnog pregovaranja.
Precizirana su i merila za utvrđivanje odmora, odnosno određeno je da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:
- po osnovu doprinosa na radu (zavisi od ocene rada koju daje neposredni rukovodilac-najviše 5 radnih dana)
- po osnovu stručne spreme (zaposlenom sa visokim obrazovanjem – za 5 radnih dana, zaposlenom sa srednjom školskom spremom – za 3 radna dana, zaposlenom sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan)
- po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu, odnosu staža (zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radnih dana, zaposlenom od 25 do 30 godina rada – za 4 radna dana, zaposlenom od 15 do 25 godina radas – za 3 radna dana, zaposlenom od 5 do 15 godina rada – za 2 radna dana, zaposlenom do 5 godina rada – za 1 radni dan)
- po osnovu uslova rada (za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana, za rad na radnom mestu na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana, za noćni rad – za 2 radna dana)
- po osnovu brige o deci i članovima uže porodice: – za najviše 5 radnih dana
- zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.