Predsednik tog udruženja Miroljub Janković kaže da su i prinosi ove godine, zbog suša, ali i mraza početkom septembra, manji u odnosu na prethodne godine.
“Sa 35 hektara imaćemo oko 1.000 tona kupusa i neće ga biti za izvoz, a ni za domaće potrebe, jer je već polovina ovogodišnjeg roda rasprodata”, rekao je Janković za list Dnevnik.
On ističe da se futoški kupus prepoznaje po boji, jer je belji od drugih sorti kupusa, ima manje žila, tanke i savitljive listove i teži od 1,5 do 3,5 kilograma.
Ovog leta Janković kaže da je futoškog kupusa posejano na svega 35 hektara, mada ga je prošle godine bilo na približno 60 hektara.
Kao i prošle jeseni, kilogram autohtonog futoškog kupusa je 80 dinara, a kupus koji se prodaje ispod te cene nije pravi futoški kupus, napominje Janković.
“Cena kupusa, troškovi sertifikacije i puno rada oko njega mnoge povrtare je odvratilo od ove autohtone sorte i okrenulo ih ka drugim hibridima”, kaže Janković.
Naglašava i da je drugih sorti kupusa posejano manje nego lane, svega oko 150 hektara, umesto oko 250 hektara kao 2021. godine.
Povrtar Milan Medić iz Futoga posejao je hibridni kupus i, kako kaže, zadovoljan je prinosom, zahvaljujući primeni agrotehnike.
Očekuje da će celokupan rod uspeti da proda posredstvom lokalnih prerađivača, koji ga otkupljuju i kisele.
Kilogram kupusa je, navodi Medić, 25 dinara na veliko, pa ko bude imao oko 40 tona po hektaru, imaće i neku zaradu.
Kaže da je, osim što je ove godine imao skoro duplo veće troškove za navodnjavanje, morao da izdvoji novac i za hemijska sredstva, jer su kupus napadali moljac i sovica.