Зоран Пашалић истиче да је након трагедије у Рибникару појачана пажња на понашање деце у погледу међувршњачког насиља, али и других појава које би могле да штете деци.
“Оно што је најважније то је да том појачаном пажњом неке ситуације, које су раније можда биле занемарене, сада долазе на увид и родитељима и школама, а и општој јавности“, каже Пашалић.
Говорећи о томе како је сваког месеца десеторо деце у опасности и како су дошли до таквог закључка, Пашалић наводи да је од 1. октобра до данас било 126 “предмета” који се односе на права детета, на заштиту деце и још три која су заиста захтевала хитност, тј. хитно поступање у року од неколико дана.
На питање за шта се углавном покрећу кривични поступци, Пашалић истиче да су у питању деца, тако да они не могу бити кривично одговорни до одређеног броја година, али да кривично могу бити одговорни њихови родитељи, најчешће за занемаривање.
“Морамо да обратимо пажњу на још једно, а то је да се не реагује панично, већ да се свака ситуација до које може да дође, а да може постојати опасност, заиста детаљно преиспита“, додаје.
Истиче да то треба да преиспитају сви који се прво сусрећу с таквом ситуацијом.
“Значи, ако је у школи – школа, школске власти, ако је у питању неко друго место, то су полиција, социјални радници и сви остали криминалисти“, објашњава Пашалић.
На питање која места су ризична, Пашалић напомиње да су то најчешће школе.
“То је тзв. међувршњачко насиље. Затим иде дружење на било ком месту од стране школских другова или деце тог узраста, а онда свакако и породице“, каже Пашалић.
Указује да се жалбе које до његове канцеларије стигну углавном односе на вршњачко насиље, али и оно које деца све чешће врше над родитељима и понашање које практикују у школама које није адекватно.
Говоримо о правима, али не и обавезама деце
Наглашава да све више говоримо о правима деце, али не и о обавезама.
“Оно што је најважније је говорити о обавезама деце. То значи да ако децу научите својим обавезама, оно што се каже од малих ногу, ви ћете их на тај начин и заштитити. Добрим делом ћете их заштитити. Ако се деца не понашају у складу са својим обавезама, врло често су изложена свим могућим ризицима“, поручује Пашалић.
Напомиње да је то задатак свих – родитеља, школе, али и свих установа које се баве васпитањем и образовањем деце, а свакако првенствено породице.
“Жене на селу невидљиве, њихов рад се не вреднује”
Јуче је представљен извештај који се бави положајем жена на селу. Пашалић наводи да од 836.000 жена које имају преко 65 година, 336.000 се налази на селу.
“Од тога 74.000 су жене старије од 80 година. Потпуно невидљиве. Најчешће ни јавност не обраћа на њих пажњу. Оне раде малтене до краја свог живота, а њихов рад се не вреднује. Не вреднује се кроз социјално и пензионо и најчешће се не вреднује ни код поседовања одређене имовине. Традиција је, и то је разумљиво, да се оне одричу свих наследних права, али оне када се посматрају и са нашег аспекта и уопште са аспекта друштва морају се посебно заштитити. Посебно њихова социјална права се морају заштитити“, објашњава Пашалић.
Истиче да када каже да су невидљиве, оне то заиста и јесу.
“Држава мења одређене законе, и то је добро, неки од њих су промењени на иницијативу заштитника грађана, али се поставља питање спровођења тих закона“, додаје.
Жене на селу ни не знају да имају нека права и да могу да их остваре.
“Мора неко да покуца на њихова врата и да им објасни шта све могу и шта све треба да ураде за себе, јер њима нису доступни ни друштвене мреже, ни интернет, многа средства комуникације. Врло често и телевизор. Тако да неко мора да дође код њих и да им то објасни“, закључује Пашалић.