Kolaps vladajuće koalicije u Nemačkoj i pobeda Donalda Trampa u SAD donose nove rizike za nemačku ekonomiju koja je poslednjih godina u ozboljnom problemu, iamjući u vidu danemačka ekonomija u velikoj meri zavisi od izvoza a da Tramp planira da uvede visokecarine i druge restrikcije na uvoz iz EU
Nemačka je u trećem kvartalu za dlaku i neočekivano izbegla tehničku recesiju, a preliminarni podaci pokazuju da je njen bruto domaći proizvod porastao za 0,2% nakon pada od 0,3% u prethodnom kvartalu. Ovaj rezultat dolazi nakon što je nemačko ministarstvo privrede u oktobru saopštilo da sada očekuje pad nemačke privrede ove godine, umesto rasta. Kako stvari stoje, nekada najača privreda, danasne samo da se bori da uhvati zalet, već niz ključnih indikatora oslikava prilično loše stanje.
Nemačka industrija se još nije u potpunosti oporavila od pandemije korona virusa. Kada je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, Nemačka i druge zapadne zemlje su obustavile kupovinu ruskog gasa i nafte.Konkurencija iz Kine, uključujući njena električna vozila, u međuvremenu je primorala nemačke i druge evropske proizvođače automobila da smanje proizvodnju i otpuštaju radnike.
Nemačka ekonomija zavisi od izvoza
Nemački zvaničnici i svetski analitičari su i ranije upozoravali da biTrampova pobeda mogladodatno dapogoršati ekonomsku situaciju u Nemačkoj jer nemačka ekonomija u velikoj meri zavisi od izvoza — a Tramp planira da uvede carine i druge restrikcije na uvoz. Trampova pretnja zbogneispunjavanjaobaveza prema NATO-u, smanjenjem podrške Ukrajini za njenu odbranu od ruske invazije i uvođenjecarina do 20 odsto na robu iz EU (uz još više carine na robu iz Kine), čime je povećao izglede za trgovinski rat sa evropskim saveznicima Vašingtona. Veće carine bi zadale oštar udarac nemačkom izvozu i doprinele bi još jednom bolnom nazadovanju privrede, koju dugo pokreće jeftina energija iz Rusije i velika izvozna tržišta.
“Očekivana pobeda Donalda Trampa označava početak najtežeg ekonomskog momenta u istoriji Savezne Republike Nemačke”,izjavio je Moric Šularik, predsednik Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, u saopštenju nakon Trampove pobede.
Karsten Bžeski, jedan od direktora u holandskoj bankarskoj kompaniji ING Karsten Bžeski rekao je da su “politička dešavanja u poslednja 24 sata dodatno zamračila od ranije sumorne kratkoročne izglede za nemačku ekonomiju.On ukazuje da će drugi mandat Donalda Trampa u SAD, sa očekivanim novim trgovinskim tenzijama, još više oslabiti nemačku ekonomiju, čijih 10 odsto izvoza ide u SAD, piše Asošieted Pres.
“Ne treba puno mašte da biste shvatili da američke carine na evropske automobile šalju nemačku automobilsku industriju u dublje probleme”, kazao je Bžeski.
Drugi analitičari, međutim, navode da bi Trampovo uvođenje carina zapravo moglo da koristi nemačkoj automobilskoj industriji, čije su teškoće bile među razlozima za slabljenje ekonomije. Dok Tramp preti uvođenjem novih carina na evropske proizvode, predsednik SAD Džozef Bajden je već uveo stoprocentne carine na kineska električna vozila, koja preplavljuju globalno tržište.
Nemačka statistička kancelarija Destatis prošlog meseca je objavila da značaj SAD kao trgovinskog partnera za Nemačku raste. SAD su od 2021. godine drugi najveći trgovinski partner Nemačke, odmah iza Kine, ali su pretekle Peking u prvoj polovini ove godine. Oko 9,9% nemačkog izvoza, prema Destatisu, otišlo je u SAD 2023. godine.
Donald Tramp je ranije sugerisao da bi mogao uvesti opšte carine od 10% do 20% na gotovo sav uvoz, ukoliko bude izabran, bez obzira na zemlju porekla. Stoga bi nemački izvoznici sada mogli da trpe posledice, iozbiljne gubitke ako on ispuni obećanje. Mere koje bi ponovo izabrani predsednik SAD uveo značile bi značajnu ekonomsku štetu od 33 milijarde evra samo za Nemačku anemački izvoz u SAD mogao pasti za otprilike 15%, navode analitičari. Kompanija Morningstar DBRS identifikovala je automobile i hemijski sektor kao dva sektora koja bi bila najviše pogođena potencijalnim Trampovim carinama — oba su istorijski ključni stubovi nemačke industrije, piše CNBC.
Lisandra Flaš, direktorka ifo Centra za međunarodnu ekonomiju, istakla je da Nemačka i Evropska unija sada moraju preduzeti sopstvene mere, jer moraju predvideti distanciranje SAD od globalne saradnje.
“Nemačka i EU moraju sada ojačati svoju poziciju kroz sopstvene mere. To uključuje dublju integraciju uslužnog tržišta EU i kredibilne mere odmazde protiv SAD”, istakla je ona.
Kolaps vladajuće koalicije produbljuje krizu
Napogorđanje situacije uticali su i nedavni nespoarazumi unutar vladajuće koalicije. Situacija je eskaliralakada je Šolc objavio da smenjuje ministra finansija Kristijana Lindnera. Taj potez je faktički označio kraj vladajuće koalicije, koja bez Lindnerove liberalne Stranke slobodnih demokrata (FDP) nema većinu u parlamentu. Raspad koalicije usledio je posle višenedeljnih unutrašnjih sporova oko načina za podsticanje rasta nemačke ekonomije.
Šolc je rekao da planira da traži glasanje o poverenju vladi u parlamentu 15. januara, što bi, u slučaju njegovog poraza, moglo da dovede do vanrednih izbora do kraja marta. Redovni izbori u Nemačkoj treba da budu održani u septembru sledeće godine.
Kancelar je kazao da će kontaktirati Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU), najjače opozicione stranke, kako bi razgovarali o idejama za jačanje nemačke ekonomije i odbrane. Međutim, poslovni lideri su danas pozvali Šolca da deluje znatno brže kako bi stvorio stabilnu vladu spremnu da se uhvati u koštac sa krizom.
Do kolapsa vladajuće koalicije, u kojoj su Šolcove socijaldemokrate, Lindnerovi liberali i Zeleni, došlo je preko noći u kojojsu evropski lideri počeli da prihvataju izvesnost drugog Trampovog mandata, koji će imati ozbiljne implikacije po evropsku bezbednost i ekonomiju.