ЕПС је коначно кренуо у затварање две најстарије термоелектране, “Колубаре А” и “Мораве”. Расписан је тендер за идејно решење за конзервацију и процену утицаја на животну средину. И струка и надлежни су сагласни да је смањење производње струје из угља обавеза на европском путу, али уз очување стабилног снабдевања.
Најстарија термоелектрана, “Колубара А”, има снагу 271 мегават. Изграђена је пре готово седам деценија у оквиру рударског басена Колубара.
“Морава” у Свилајнцу, мање је снаге, али са могућношћу да сагорева различите врсте угља и у погону је више од пола века.
Тендер је почетак њиховог гашења.
“Анализе представљају само први корак у једном дугом процесу и треба да нам покажу, са једне стране, на који начин и које активности треба да спроведемо да бисмо спровели конзервацију виталних делова постројења”, каже извpшни директор за инвестиције и развој у ЕПС-у Александар Јаковљевић.
Објашњава да, са друге стране, анализе треба да покажу које су могућности да се постојеће локације искористе.
“У том смислу ЕПС већ ради на припреми инвестиционо техничке документације да се на локацијама термоелектрана `Колубара` и `Морава` изграде соларне електране”, објашњава Јаковљевић.
Тим активностима Србија испуњава обавезе из Париског споразума и усклађује са захтевима ЕУ о смањењу све скупље производње електричне енергије из угља и плаћању такси за загађење.
Смањивање емисија штетних гасова
Стручњак Савеза енергетичара Жељко Марковић каже да су због преузетих обавеза за смањење емисија шетених гасова уграђивани пречишћивачи гасова и системи за одсупоравање.
“За оне електране за које то није исплативо смо изабрали тзв. ‘оптаут’ механизам. Тај ‘оптаут’ механизам значи да ћемо имати 20.000 сати рада за те електране до 2023. године”, рекао је Марковић.
Објашњава да је “оптаут” изабран за “Колубару” и за термоелектрану “Морава”. Марковић је појаснио да ће, зато што им је истакао рок, те термоелектране бити конзервиране.
Програм менаџер за енергетику у Мисији ЕУ у Србији Глиго Вуковић објашњава да је то прва мера коју користи ЕУ у циљу постизања климатске неутралности до 2050. године, али и смањење емисије штетних гасова за 55 одсто до 2030. године.
“С тим у вези потпуно је некомпатибилно имати интезивну употребу угља у оваквим околностима. Србија је у том смислу донела одлуку да до 2030. проценат електричне енергије из обновљивих извора не буде мањи од 45 одсто и да буде буде климатски неутрална до 2050. године”, истакао је Вуковић.
Термоелектране у статусу резерве
Конзервација је решење за термолектране којима је прошао радни век и даје им “статус резерве” у електроенергетском систему.
Жељко Марковић појашњава да, када су термоелектране конзервисане, оне не раде.
“Ако улазе у систем стратешке резерве, онда таква електрана не ради и не производи, али је спремна да уђе брзо у производњу када имамо проблем са несташицом електричне енергије”, наглашава стручњак из Савеза енергетичара.
Глиго Вуковић напомиње да енергетском сектору ништа се не може десити преко ноћи.
“Све те инвестиције у нове објекте, али истовремено и гашење неких старих објеката захтевају време”, каже Вуковић.
Наводи да се управо инвестирањем у нове изворе обновљиве енергије може заменити производња из термоелектрана на фосилна горива, које ће бити угашене.
“На тај начин ћемо да одржимо енергетски биланс и одржаћемо стабилан систем”, истакао је Вуковић.
А да је тако, потврдила је и последња енергетска криза. И поједине чланице ЕУ које су се одрекле или најавиле смањење употребе угља, због несташица и скупог увоза струје, угашене термоблокове поново су враћале у погон.