Lako nije, ali nije nemoguće. Oni koji bi da kupe traktor, izgrade farmu ili ulože u turizam, a troškove nadoknade iz IPARD-a, zahtev podnose Upravi za agrarna plaćanja. Posao pokreću sopstvenim novcem, a refundaciju mogu da očekuju kada počne proizvodnja.
Za manje projekte, po savet mogu u lokalnu poljoprivrednu službu. Za veće je bolje angažovati konsultantsku kuću, i to onu koja projekat naplaćuje samo ako je odobren.
“Pored zahteva, vi morate da dostavite za odobrenje IPARD projekta morate da dostavite i ponude i ostalu prateću dokumentaciju a, naravno, pored toga i poslovni plan koji će kroz svoje finansijske pokazatelje da dokaže da je vaša investicija ekonomski opravdana”, rekao je Vladan Nikolić iz “Sim Serta”.
Oni koji nemaju dovoljno novca, mogu da koriste kredite ili da dobiju avans iz IPARD-a, ali samo uz garanciju banke. Šta će tražiti kao zalog, procenjuju bankari.
“Ne postoji neko univerzalno pravilo, već je to individualni pristup ka svakom klijentu. Sama procena se zasniva na postojećoj proizvodnji na efektima investicije koja je planirana i na kreditnoj istoriji”, naveo je Miloš Stepandić iz Prokredit banke.
Branko Janković je IPARD rešenje za farmu od 1.000 kvadratnih metara dobio u avgustu. Novac za izgradnju je pokušao da nađe u osam banaka.
“Oni nisu uopšte prepoznali ideju da napravim objekat i ceo projekat vezan za IPARD i da od toga od tog novca koji država treba da mi bespovratno vrati da se naplati banka nego su oni tražili modus i način da kroz broj ovaca koji ja imam da od tog novca prihoda koji bi bio ostvaren da ja vraćam taj kredit što je totalno bilo u suprotnosti od same ideje IPARD programa”, istakao je Branko Janković, vlasnik ovčarske farme u Petrovom Selu kod Kladova.
Eksperti su za osnivanje agrarne banke
Stručnjaci kažu da je ponašanje banaka opravdano, jer to što je neko dobio rešenje da u projekat uđe, ne znači da će mu na kraju on biti i odobren, a novac isplaćen. Rešenje vide u namenskoj, agrarnoj banci.
“Koja bi znala na pravi način da prepozna potrebe poljoprivrednih proizvođača i u skladu sa time i formira kreditne linije kako bi ih na neki način podstakla eventualno započnu poljoprivrednu proizvodnju ili da je prošire”, rekla je dr Biljana Grujić Vučkovski iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Da bi veći krediti poljoprivredi doneli i veću zaradu državi pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
“Oko šest posto ukupnih kredita odnosi se na poljoprivredu. Ako se ima u vidu da je učešće poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu oko šest posto dakle to odgovara negde ukupnim kapacitetima na nivou ukupne privrede”, rekao je Darko Stamenković iz Narodne banke Srbije.
IPARD se u Srbiji sprovodi šest godina. Od 3.178 projekata, refundacija je odobrena za tek 1.144, toliko je zadovoljilo stroga evropska pravila. Valjalo bi da ovaj poziv kao dobru priliku vide i poljoprivrenici i država i finansijski sektor.
Za uloženo u fizičku imovinu gazdinstva odnosno ribljaka nadoknada iz IPARD-a je od 60 do 75 odsto. Najviše do milion evra. Za preradu i marketing je od 50 do 70 odsto a najviše do 1.300.000 evra. Za seoski turizam povraćaj ide do 75 odsto, a maksimum je 300.000 evra po projektu. Očekuje se pomoć i za organsku poljoprivredu.