Sve veći broj turističkih zemalja uvodi porez na turiste – naknadu koja se naplaćuje na različite načine, bilo da je reč o boravišnim ili klimatskim i eko taksama. Ove godine se, dakle, treba pripremiti na dodatne troškove za putovanja. Putovanja su se vratila na nivo pre pandemije i sa time raste i potreba da se kontroliše broj posetilaca, posebno na najposećenijim mestima. I dok je u nekim zemljama naplata posebnih taksi uvedena kako bi se kontrolisao broj posetilaca, u Grčkoj je, na primer, boravišna taksa zamenjena takozvanom klimatskom naknadom, koja je namenjena za sanaciju štete od prirodnih katastrofa. Ova taksa najviše i interesuje naše građane s obzirom na to da se svake godine u ovoj zemlji odmara milion turista iz Srbije.
Prema podacima iz Nacionalne turističke organizacije Grčke, izmenjen je zakon o boravišnim taksama, ali to suštinski neće značajnije poskupeti letovanje. Grčka vlada je nova pravila uvela od 1. januara, od kada praktično počinje naplata nove takse i plaćaće se umesto boravišne, koja je bila na snazi od 2018. godine. Taksa će se plaćati u svim objektima za smeštaj turista u Grčkoj, i to na licu mesta u toku cele godine, s tim što će visina takse zavisiti od samog smeštajnog objekta i njegove kategorizacije, ali i perioda kada se plaća. Od marta do oktobra taksa će u hotelima iznositi od 1,5 do 10 evra po sobi, koliko iznosi za smeštaj u hotelu sa pet zvezdica. Za sobe i apartmane ova naknada iznosi 1,5 evra, osim u slučaju kuća čija površina iznosi više od 80 kvadrata, kada se taksa plaća 10 evra. Toliko iznosi i visina naknade za iznajmljivanje vila po danu.
Cene ovih taksi su značajno niže za one goste koji borave u Grčkoj od novembra do februara, kada na primer u hotelima ona ide od 50 evrocenti do četiri evra po danu za smeštaj u hotelima sa pet zvezdica. Toliko košta i taksa za iznajmljivanje kuće veće od 80 kvadrata ili vile po danu. Iako se o uvođenju ovog poreza u Grčkoj govori sa dosta kritika uz obrazloženje da će to uticati na broj gostiju ili da će dramatično poskupeti letovanja, to ipak nije tako.
Širom sveta u većini turističkih destinacija lokalne vlasti uvode ove naknade iz različitih razloga. Od ove godine se, na primer, uvodi i posebna tarifa za kruzere koji pristaju u Dubrovnik, kako bi se, navodno, taj novac upotrebio u poboljšanje infrastrukture.
Turisti koji planiraju da posete Amsterdam, na primer, od ove godine će se suočiti sa povećanjem poreza na hotelske sobe sa sedam na 12,5 odsto. Razlog je, kažu, borba protiv prekomernog turizma. Isti slučaj je i sa Barselonom i Valensijom, koje od marta poskupljuju takse koja će se plaćati samo za prvih sedam dana boravka, i to po 3,25 evra po danu. U Španiji je došlo do ove korekcije, kako kažu, zbog toga da bi se sprečio masovni turizam, a da bi se prednost dala imućnijim turistima. Očekivanja ova dva grada je da će od taksi u ovoj godini inkasirati oko 100 miliona evra koje će biti takođe potrošene na razvoj infrastrukture. U Veneciji, na primer, turisti će tokom cele godine plaćati taksu od pet evra za sve turiste starije od 14 godina. Kada je reč o vazdušnom saobraćaju i u ovom slučaju su u planu nove naknade koje su već najavljene za 2025. godinu.