На Косову и Метохији продавнице су пуне, али нема робе на коју су грађани навикли. Годину дана од забране пласмана српских производа, потрошачи на КиМ кажу да све плаћају скупље и да им недостаје квалитет препознатљивих домаћих брендова.
Оливера Максимовић, трговац у Грачаници, каже за РТС да је пре укидања српске робе овде било око 50 одсто робе из Србије.
“Видите да је продавница пуна – има робе из Северне Македоније, Восне и Херцеговине и Хрватске, али српске нема”, указује Максимовићева.
Указује и како реагују купци.
“У почетку је било – па зашто нема, али сада смо се сви привикли. А што се грађана тиче, мислим да око 80 одсто Срба иде за Србију сваки викенд купују робу у Србији”, објашњава саговорница.
Директна штета већа од 200 милиона евра
Годишњи биланс забране пласмана робе мери се само губицима.
У минусу су сви, оцена је стручњака, а осим потрошача највише трпе српске компаније. Директна штета се процењује на 216 милиона евра.
Ненад Ђурђевић из Привредне коморе Србије наводи да последица тога јесте пољуљано поверење привредника с обе стране.
“Трошкови су велики, директно је око 200 милиона штете због непласиране робе до априла (2024. године), а индиректни трошкови су много већи, јер када прекидате сарадњу, тражите нова тржишта и партнере. То траје и не можете се лако преоријентисати”, каже Ђурђевић.
Политичка улога економских мера
Потпуна забрана која је на снази од прошле године, убрзо је замењена другом мером – на КиМ могу сировине, али не готови производи.
Отуда привредници у одлуци Приштине не виде економску, већ политичку логику.
Председник Пословне алијансе Косова Агим Шахини сматра су у целом процесу економски сви изгубили, а политички још више, јер дијалог не може да дође до краја.
“Привреда трпи, а ми имамо и санкције због дијалога, тако да ми увозимо робу из Србије, и то само оно што не можемо да нађемо нигде“, тврди Шахини.
Петковић: Куртијев потез је етничко чишћење
Забрана српске робе уследила је као одговор на хапшење тројице косовских полицајаца, за које је Београд тврдио да су ушли на територију централне Србије, а Приштина да су киднаповани на територији КиМ.
Потез Аљбина Куртија директор Канцеларије за КИМ Петар Петковић, и тада и сада, види као етничко чишћење Срба.
“Реч је о најдрастичнијем кршењу људских права Срба на КИМ са циљем њиховог протеривања. Непојмљиво да се на такав начин руше људска права усред Европе”, примећује Петковић.
Истиче да се за годину дана, сем српске стране, нико из међународне заједнице није огласио и реаговао, иако је Београд упутио на десетине позива.
(Не)реаговање међународне заједнице
Међународна заједница у непромењеном тону позива обе стране на одговорност. То потврђује и портпарол Еворпске уније Петер Стано.
“Став ЕУ је да би обе стране, шта год да раде, требало да се држе договора постигнутих у оквиру дијалога и требало би да спрече, или да се уздрже, од корака који нису координисани и који су једнострани. Такође, требало би да се усредсреде у свему што раде на примену Споразума о путу ка нормализацији односа Србије и Косова”, наглашава Стано.
Са друге стране, директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, реагујући на изјаву портпарола ЕУ, каже да тако у пракси изгледа политика двоструких аршина.
“Тако су нарушене темљне вредности ЕУ”, закључује Петковић.