Termin ESG (eng. Environmental, Social and Governance) se odnosi na skup kriterijuma koji se tiču životne sredine, društvenih i upravljačkih pitanja koje kompanije uzimaju u obzir pri upravljanju svojim poslovanjem, a investitori prilikom ulaganja. Odgovori na pitanja poput: kako kompanija upravlja otpadom, šta čini za zajednicu u kojoj posluje, na koji način podstiče rodnu ravnopravnost i inkluzivnost na radnom mestu, bi trebalo da budu deo poslovne strategije koja je usklađena sa ESG standardima.
Foto: UNDP, Shutterstock / Ringier
Ovi standardi su postali i deo javnih politika i zakona, a usklađivanje poslovnih strategija sa ESG kriterijumima postaje obavezujuće za veliki broj kompanija, naročito za one koje posluju na tržištu Evropske Unije (EU) – objašnjava Maja Mandrapa Gašić, portfolio menadžerka u UNDP-u.
Ona dodaje da takođe, ESG ima brojne prednosti za kompanije, a pre svega za izgradnju snažnog brenda i reputacije. Potrošači sve više biraju proizvode i usluge kompanija koje vode računa o društvenoj odgovornosti i zaštiti životne sredine. Poslednja istraživanja pokazuju da je više od 50% potrošača u pojedinim evropskim zemljama, kao što su Italija i Holandija, spremno da plati i više za proizvod ukoliko se nalazi u ekološkom pakovanju ili ukoliko potiče od kompanije koja dokazano posluje vodeći računa o životnoj sredini.
– U ovome se posebno ističu pripadnici Generacije Z (rođeni između sredine 1990-ih i početka 2010-tih), od kojih 73% ističe da biraju proizvode i usluge kompanija koje imaju pozitivan uticaj na društvo i životnu sredinu, odnosno da im je prilikom kupovine održivost važnija od drugih karakteristika brenda. To znači da kompanije koje ne usklade svoje poslovanje sa ESG standardima mogu izgubiti tržišni udeo, jer određen broj potrošača bira konkurentske kompanije koje posluju odgovorno i održivo. Posvećenost održivosti, odgovorne prakse i transparentnost u izveštavanju mogu značajno da poprave reputaciju i utiču na izgradnju poverenja kod kupaca, dobavljača, zaposlenih, investitora i šire javnosti – navodi Maja Mandrapa Gašić.
Foto: UNDP / Ustupljene fotografije
Objašnjava da primena ESG standarda doprinosi smanjenju rizika i troškova poslovanja, poboljšanju operativne efikasnosti i privlačenju talentovanih radnika. Investitori i finansijske institucije takođe sve više uzimaju u obzir to koliko je kompanija uskladila svoje poslovanje sa ESG standardima prilikom donošenja odluka o ulaganjima. Kompanije koje zanemaruju ove faktore mogu se suočiti sa smanjenim pristupom finansijskim izvorima, uključujući i kredite za razvoj, povećanim troškovima kapitala i padom vrednosti.
Kako kaže, države širom sveta sve više rade na usvajanju propisa kojima se od kompanija zahteva da posluju u skladu sa standardima održivosti. Stoga, poslovanje u skladu sa ESG standardima može da smanji rizik od kazni, pravnih problema i štete po ugled preduzeća.
Koliko su srpske kompanije daleko od ESG standarda i koliko moraju da ubrzaju na tom putu?
– Srpske kompanije sve više postaju svesne važnosti uključivanja faktora održivosti u poslovne strategije. To su pre svega kompanije koje izvoze na tržišta koja su već regulisana i kada je reč o standardu kvaliteta proizvoda, i poštovanja standarda tzv. korporativne održivosti, kaže Maja Mandrapa Gašić.
Objašnjava da u skladu sa pravnim okvirom Evropske Unije, Srbija je 2019. izmenila Zakon o računovodstvu kojim je uvela obavezu nefinansijskog izveštavanja, odnosno izveštavanja o svim aktivnostima kompanije koje su imale za cilj poštovanje ili ispunjavanje ESG standarda, za sva velika pravna lica sa više od 500 zaposlenih. Trenutno 223 pravna lica u Srbiji imaju obavezu da dostavljaju ove izveštaje. Taj broj će se svakako povećavati imajući u vidu nove propise u EU koji uvode obavezu izveštavanja o održivosti i za pravna lica sa 250 zaposlenih od 2025. godine.
Prema njenim rečima, nove direktive i propisi EU kao što su Mehanizam za usklađivanje ugljeničnih emisija, Direktiva o zaustavljanju prodaje proizvoda koji izazivaju deforestaciju (seča šuma) i drugi, potvrđuju nameru EU da obaveze usklađivanja poslovanja sa principima održivosti proširi i na zemlje van EU, što će imati veliki uticaj na kompanije koje posluju u Srbiji i ujedno izvoze na evropsko tržište. Ove i slične regulative koje se primenjuju u EU, kao i propisi koje usvajaju pojedinačne zemlje članice, na primer Nemačka, imaju cilj da postave sisteme upravljanja rizicima u celom lancu snabdevanja, bez obzira da li se kompanije-dobavljači nalaze na teritoriji EU ili ne. To praktično znači da će sve kompanije koje izvoze u Nemačku ili sarađuju sa nemačkim firmama morati da dokažu da posluju u skladu sa kriterijumima koji su propisani, a koji u suštini predstavljaju ESG kriterijume.
– Neki od primera tih kriterijuma su zabrana zapošljavanja lica koja su mlađa od 15 godina, zabrana prinudnog rada, zabrana odlaganja otpada na način koji nije u skladu sa ekološkim standardima, uspostavljanje sistema interne kontrole i upravljanja rizikom i slično. Srbija je mnoge od ovih propisa već uvela u svoj zakonodavni okvir. Sledeći korak je podizanje svesti među kompanijama, kako bi se prepoznale prednosti od upravljanja poslovnim procesima na način koji stvara dodatu vrednost ne samo u finansijskom smislu, nego i kroz odnos kompanije prema ugroženim grupama stanovništva, životnoj sredini, ograničenim prirodnim resursima i lokalnoj zajednici – kaže Maja Mandrapa Gašić.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.