Ali postao je star, trom, neinovativni i apatičan. Velike vizije su nestale. „Civilizatorsku misiju“ Evrope (pre)često su na najnehumaniji način zloupotrebljavali brojni režimi, ideologije i pojedinci, ali je na kraju zaživela kao ostvarenje ujedinjenog kontinenta na kome mogu da žive svi narodi i svi ljudi.
Blic preporučuje
U poslednjih 15-ak godina teško je naći nešto u čemu je Evropa sve bolja. Žive od svoje stare slave i polako umiru: demografski, diplomatski i civilizacijski. Nigde to nije očiglednije nego na primeru ekonomije, gde Evropa postepeno gubi korak sa SAD, a Kina takođe sustiže korak.
Mario Dragi je alarmirao, iako se sve zna godinama
Činjenice o gubitku ekonomske trke sa SAD i Kinom poznate su među ekonomistima više od decenije, a poslednji je na to upozorio bivši predsednik Evropske centralne banke i premijer Italije Mario Dragi .
Njegove prognoze za Evropu su mračne, ali to, nažalost, nije nova vest. „Bićemo društvo koje se smanjuje“, izjavio je on na predstavljanju svojih ideja u Briselu. Tortu, koja je sve manja, delimo sa sve manje ljudi“, upozorio je on.
Ne ulazeći u (ne)ostvarljivost njegovih ideja za koje je, prema njegovoj proceni, potrebno 800 milijardi evra godišnje ili ironiju u činjenici da je plan spasavanja prebirokratizovane i preregulisane EU predstavljen u 400. -strani izveštaj, dobro je otkrio osnovne probleme.
Foto: MARK R. CRISTINO / EPA;
EU zaostaje za SAD oko 15 godina
EU čini najveći deo Evrope geografski (osim evropskog dela Rusije), a posebno ekonomski. Iz tog razloga, problem kontinenta može se dobro ilustrovati na njenom primeru.
Do 2009. EU je rasla paralelno sa SAD, a onda je došlo do velikog odvajanja. Bilo je perioda kada je i ranije bila u krizi, kao u drugoj polovini 90-ih, ali su ti problemi relativno brzo prevaziđeni i EU je čak bila na putu da u ukupnom nominalnom BDP-u nadmaši SAD.
EU je stagnirala posle 2009. godine, tek 2021. dostigla nivo iz 2008, a danas je jedva iznad tog nivoa. Za to vreme, SAD nastavljaju da rastu ekonomski i sve više se udaljavaju od EU. Dakle, ekonomije SAD i EU bile su uporedive po veličini (mereno nominalnim BDP-om) do 2008. godine, a ove godine će američki BDP biti veći od 28 biliona dolara, u poređenju sa 19 biliona u EU.
SAD su pobegle od EU, a Kina se približila. Dok je kineska ekonomija 2009. bila samo trećina veličine ekonomije EU (mereno nominalnim BDP), ove godine će biti otprilike iste veličine. Do kraja decenije biće ugrožena, a SAD će se još više udaljiti.
Produktivnost Evrope je preniska
Evropa ima problem sa produktivnošću. Prema merenjima Međunarodne organizacije rada (ILO), najveće ekonomije EU počele su da zaostaju za SAD. Produktivnost po satu rada niža je u Nemačkoj i Francuskoj (68 dolara) nego u SAD (70 dolara), a posebno je niža u Italiji (62 dolara) i Španiji.
Članice EU sa visokom produktivnošću, poput Holandije, suviše su male da bi nadoknadile razliku, a nove članice čija produktivnost rada raste mnogo brže nego na zapadu EU, poput Poljske, i dalje su relativno neproduktivne.
Kina zapravo ima veoma nisku produktivnost po satu rada, ali i veliki fond radne snage, pa se ekonomski rast uglavnom zasniva na ukupnoj masi radnika i radnih sati (iako sve manje).
Međutim, razlike u produktivnosti po satu rada između SAD i EU nisu dovoljno velike da bi objasnile celokupnu razliku u rastu BDP-a. Istina je i da Evropljani rade manje radnih sati godišnje. Poređenja radi, prosečan zaposleni u SAD radi oko 1.700 sati godišnje, u Francuskoj oko 1.500, Nemačkoj i Holandiji oko 1.400.
Osim što su manje produktivni po satu rada, stanovnici najrazvijenijih zemalja EU rade i nekoliko stotina sati manje godišnje od stanovnika SAD. U novijim državama članicama, poput Poljske, Rumunije, Mađarske i Hrvatske, godišnje se radi više sati, ali je produktivnost po satu preniska.
Foto: ZoranKrstic / shutterstock
Neinovativna Evropa koja se drži prošlosti
Produktivnost je samo simptom, a ne uzrok. Produktivnost radnika ima mnogo više veze sa industrijom u kojoj rade, tehnologijama, kapitalnom opremom, radom i poslovnim procesima nego sa samim radnicima. Jedan od preduslova za visoku produktivnost u privredi je visoko obrazovanje, ali EU u celini nema problema sa tim.
Jedna od stvari u kojoj je nastala razlika između SAD i EU je digitalizacija, odnosno transformacija ekonomije iz analogne u IT zasnovanu. U SAD su nastali Microsoft, Apple, Amazon, Alphabet (Gugl), Meta (Facebook) itd.
Evropa takođe ima dosta IT kompanija, ali one nisu tako velike niti prepoznatljive kao one u SAD. U Evropi se ulaganja prvenstveno grupišu u automobilsku i druge tradicionalne industrije, dok se u SAD mnogo više ulaže u tehnološki najsloženije industrije i IT sektor.
EU gubi trku za inovacije i generalno ulaže manje u nove tehnologije i istraživanja nego SAD. Dodatno, pošto EU prvenstveno ulaže u stare industrije, kao što je automobilski sektor, dodata vrednost ovih inovacija je niža nego u SAD, koje prvenstveno ulažu u nove industrije. To dovodi do sporijeg rasta produktivnosti i na kraju rasta BDP-a.
Najveći investitori u istraživanje i razvoj u EU su velike automobilske kompanije, kao što su Folksvagen, Mercedes i Stelantis. I u SAD su automobilske kompanije dominirale investicijama za istraživanje i razvoj pre dvadeset godina, ali danas su Alphabet (Gugl), Meta (Fejsbuk) i Majkrosoft glavni. Pored toga, sve više se ulaže u SAD.
Sve manje najvećih svetskih kompanija dolazi iz Evrope
Stagnacija i relativni pad Evrope vidi se i iz podataka o 500 najvećih svetskih kompanija po ukupnom prihodu. U 2008. godini među 500 najvećih bilo je više kompanija iz Evrope nego iz SAD, a kompanije iz Kine su tek počinjale da rastu.
Poslednjih 16 godina broj kompanija iz Evrope (bez Rusije i Turske) na listi 500 najvećih u svetu opada, sa 180 na 115. Pored slabljenja ekonomske moći Evrope, sve više se razlog je uspon kompanija iz Kine. Mnoge kompanije su izbačene sa liste 500 najvećih u svetu, ali su SAD tome odolele mnogo bolje od Evrope.
Danas je među 500 najvećih u svetu više kompanija iz Kine nego iz Evrope, što je pre dve decenije bilo nezamislivo. Kompanije iz SAD i dalje dominiraju na listi deset najvećih u svetu, a tri iz Kine su naftne i komunalne kompanije, a ne tehnološke. Najveći iz Evrope, Folksvagen, 11. je po veličini u svetu.
Deo rešenja za nisku inovativnost je demografija
Ako Evropa ne želi da postane potpuno irelevantna, a početak klizanja u opštu irelevantnost je ekonomska irelevantnost, moraće suštinski da promeni način na koji funkcioniše. Svet se menja, a Evropa ne može sebi da priušti fosilizaciju. Starenje stanovništva i manji broj mladih takođe znače da će Evropa u budućnosti biti sve manje inovativna, pa je rešenje njenih problema inovacijama povezano i sa rešavanjem demografskih problema.
(Index)