Za građane koji imaju štednju u bankama ili planiraju da oroče svoj novac, rast kamata na deviznu štednju koji se desio ove godine bila dobra vest. Posle dugogodišnjih minimalnih iznosa stopa, one su mesecima rasle.
Uvek se javlja onda pitanje da li je bolje štedeti u dinarima ili evrima, jer koliki je rast kamata zavisi i od valute u kojoj se štedi i od perioda oročavanja novca.
Prema poslednjim podacima prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima iznosi 4,87 odsto i to na oročenu štednju do jedne godine 4,66 odsto, od jedne do dve godine 5,41 odsto i za štednju oročenu na više od dve godine, 4,60 odsto.
Kada je reč o štednji u evrima, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju krajem jula iznosi 3,13 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 2,68 odsto, od jedne do dve godine 3,68 odsto i preko dve godine 2,63 odsto
Kamatne stope na štednju u evrima su bile niže u poređenju sa dinarskom štednjom, ali takođe beleže povećanje, na šta je najpre uticalo povećanje osnovne kamatne stope ECB od jula 2022. godine.
Štednja u dinarima i dalje isplativija od devizne štednje
Iz Narodne banke Srbije su više puta isticali tokom prethodnih meseci, da je, zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljnijem poreskom tretmanu s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku.
To je potvrdio i sagovornik “Blic Biznisa”, naričito kada je reč o štednji u dolarima, odnosno, otkako je i ova valuta krenula uzlaznom putanjom. Naime, vrednost dolara ponovo je počela da raste, i sve više se primiče kursu evra ukoliko posmatramo odnos ovih valuta sa dinarom.
Tako, gde investirati “višak” novca u današnje vreme postalo je pitanje svih pitanja. Do pre godinu, dve, automatski odgovor bio bi – u nekretnine. Ali, drastičan skok kvadrata pomešan sa porastom inflacije koja je trenutno dvocifrena, pomalo je obesmislio ovaj vid ulaganja, jer za novac za koji je do skora mogao da se kupi jednosoban stan, sada ne može ni garsonjera.
Slična je situacija i sa ulaganjem u neki biznis, jer je minimalni početni kapital potreban za ulazak u takvu avanturu danas mnogo veći nego što je bio do nedavno, a veći su i svakodnevni troškovi poslovanja. Nije ni čudo onda što su uz minimalan rizik ulaganja, a primamljivu dobit u vidu kamatne stope, oročeni depoziti postali sve popularniji u Srbiji.
Oročena štednja je, ustvari, oblik investicije. Novac je na sigurnom i zaštićen je od inflacije, a posebno je pozitivno to što dužim periodom oročenja stičete i veću zaradu. Ipak, važno je znati da vam tokom perioda oročenja novac nije dostupan za trošenje, pa bi na ovaj način trebalo raspolagati sa novcem koji vam neće biti neophodan tokom perioda koji odaberete.
Devizna štednja bi svakako trebalo da se uvrsti u odgovorno upravljanje kućnim budžetom, a da bismo došli do novca za štednju potrebna je dobra analiza ličnih finansija i potrošnje. Za one koji ne znaju da se najbolje kontrolišu, novac koji je oročen je zaštićen ne samo od tržišnih previranja, jer se ugovorena kamata ne menja i od nepredviđenih situacija, već i od nas samih.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.