Док Комисија за заштиту конкуренције испитује да ли су се четири велика трговинска ланца договарала о ценама, Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије поручује да та организација очекује, уколико се утврде нерегуларности, да ти трговински ланци буду одговарајуће санкционисани.
У НОПС-у кажу да се на овом случају види да је створена нереална слика инфлације.
“Сигурно инфлација није била толика и управо су томе утицали ови трговински ланци који су се удружили на тржишту и подигли цене и створили лажну слику. Очекујемо свакако испред Националне организације да ће бити адекватно санкционисани и да ће Комисија заиста по први пут урадити детаљно свој посао и у складу са законом и санкционисати трговце, а у наредном периоду донети неке мере које ће утицати на то да се очекује снижавање цена на тржишту”, напомиње Марко Драгић.
“Најбоља цена” пала у други план
Каже да би било пожељно да се акција “Најбоља цена” , која траје још неколико дана настави.
“Било би пожељно да се настави, али некако пада у други план. Када се погледа шта се све десило сада са овим трговинским ланцима да су они подизали цене па онда су се прикључили самом програму ‘Најбоља цена’ некако пада у други план. Али заиста ове акције Министарства су за похвалу”, оцењује Драгић.
Чини нам се, када одемо у иностранство, најпре у земље ЕУ, да су тамо производи далеко квалитетнији него код нас. Можда чак и јефтинији. Иако превише грубо звучи да је Србија депонија за робу лошег квалитета, то јесте реалност, каже Марко Драгић из Национлане организације потрошача Србије.
“Ми смо по категорији земља измађу другог и трећег ранга. Сви произвођачи који производе производ који ће пласирати на наше тржиште примењују наше стандарде, а не стандарде који су у ЕУ, тако да наши стандарди диктирају квалитет и зато можемо да кажемо да су производи мало мање квалитетни него они у ЕУ”, појашњава Драгић.
Неопходан чешћи инспекцијски надзор увезене робе
Мало мало, имамо и вести о повлачењу неке робе са тржишта, од хране, гардеробе, играчака. О томе који су производи за повлачење са тржишта можемо се, упућује Марко Драгић, информисати путем сајта НЕПРО. Министарство трговине обавештава јавност који су то производи.
“Често видимо да су на првом месту то играчке. Поред тога и аутомобили, кућни апарати, који имају грешку и јавност се обавештава да могу на месту на коме је прозивод купљен да га врате и добију новац назад”, каже Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије.
На питање какве су нам контроле ако је могуће да се спорни производи нађу у продаји, Драгић одговара да је могуће јер је сама контрола упитна.
“Приликом увоза Управа царина контролише само документацију која се да на увид да ли испуњава услове и стандарде конкретно Србије и једноставно производ може да се увози. Сама контрола не спроводи се довољно јер се узима само један узорак производа и на основу тог узорка формира се цео предмет. Уколико тај узорак испуњава стандарде иде цео контигент производа да се увози. Ако претпоставимо да се ради о два или три камиона, у питању је један узорак који може бити супер квалитета, а сви остали да буду лошијег квалитета. Нажалост та роба ће завршити код нас на тржишту”, наводи Марко Драгић из НОПС-а.
Истиче да ту кључну улогу игра инспекција и да је неопходно да се чешће раде инспекцијски надзори како би роба сумњивог квалитета била повучена са тржишта.
Потрошачи се највише жале на квалитет обуће
Ни цена ни бренд нису гаранција квалитета, а у самом врху жалби потрошача је обућа. Од укупног броја пријава поднетих Националној организацији потрошача Србије, чак 51 одсто односи се на обућу.
Повећан је и број пријава за белу технику, мобилне телефоне, рачунаре, ИТ опрему.
Од 21. децембра прошле године до 21. септембра ове, тој Организацији стигло је укупно 1.860 пријава потрошача. Жале се и на начин одговора на рекламацију, на цене, безбедност робе и услуга, испоруку, повреду права на раскид уговора.
Према речима Марка Драгића из Националне организације потрошача Србије и даље је на снази пракса по којој само трговац, односно правно лице, може од лабораторије да добије стручно мишљење о рекламираној обући, док за потрошача такву услугу не раде.
Објашњава да потрошач практично нема коме да се обарти за стручно мишљење о обући ако је незадовољан мишљењем које је прибавио трговац. Тако је онемогућен да у судском поступку приложи стручно мишљење, али оно свакако није обавезујуће за суд.
Потрошачи доживљавају разне непријатности – да им се истог дана куповине поквари скупи телефон, после неколико ношења поцепају хаљина, фармерке, познатих и скупих брендова.
Медијација ефикасна само ако трговац пристане
Ако не могу да нађу заједнички језик са трговцима о рекламацији, потрошач не мора одмах да иде на суд. Законским изменама 2021. уведен је међукорак, покушај решавања спора вансудским путем. Марко Драгић из НОПС-а каже да се такав поступак може покренути пред Министарством трговине и ида има и добру и лошу страну.
“Добра страна је та што је олакшавајући корак да не мора да се иде прво на суд, него да се мирним путем може то решити. Лошија страна је та што када потрошач покрене спор, трговац који је, иначе, у законској обавези да се појави на тој медијацији, може да остане при свом ставу и да се рекламација не реши. Потрошач је платио додатни износ за ангажовање медијатора или уколико се плаћа путем Министарства, Министарство одваја средства за плаћање медијатора, а потрошач је остао без нерешене рекламације и опет је следећи корак суд. Тако да у овом случају медијација није корак који увек предлажемо потрошачима, уколико су трговци тврдоглави и стоје при свом ставу. Нажалост у пракси је то све чешће”, објашњава Драгић.
На питање да ли можемо са јавним, комуналним, предузећима да одемо пред Министарство трговине и покушамо да решимо спор вансудским путем, ако нам одбију приговор, имајући у виду да се грађани некада жале и на рачуне за струју и воду, наводећи да су нереални, Драгић каже да вансудско решавање спора није могуће када су у питању јавна предузећа или друге институције.
Понекад рачуни за воду, према искуству грађана, изгледају као да су пунили Олимпијски базен или да им је славина била одврнута 24 сата. Драгић објашњава треба ли вода да се чита једном месечно.
“Сваког првог у месецу за претходни месец мора да се очита услуга, тако да до 15-ог у месецу мора да се испостави рачун. У пракси се то не дешава често, већ добијамо паушално очитане рачуне. Али када имамо велика одступања у очитавању, онда буде велики број рекламација”, каже Марко Драгић из НОПС-а.
У Стратегију заштите потрошача вратити колективну тужбу
Ради се Нацрт текста Стратегије заштите потрошача од 2025. до 2030. године и НОПС се залаже да се у тој Стратегији нађе колективна тужба.
“За враћање колективне тужбе се залажемо годинама и време је да се врати како не би сваки потрошач појединачно морао да тужи велике компаније, него када су потрошачи серијски оштаћени, да се жалба покрене у име свих”, каже Драгић.
Приликом рекламације када нам враћају новац, Драгић каже да трговци немају право да траже личне податке, као што су подаци из личне карте, а да се то у пракси дешава. Грађани у тим ситуацијама могу за помоћ да се обрате организацијама за заштиту потрошача или инспекцији.