“To je za nas apsolutno neprihvatljivo. To je neočekivano nisko sa njihove strane jer sa tom ponudom ne stižemo ni do 52.000 dinara, što znači da minimalac za sledeću godinu ne bi pokrio ni minimalnu potrošačku korpu iz ove godine”, rekao je on.
Dodao je da predloženim povećanjem od osam do 10 odsto, ne bi moglo da se dođe do cifre od 650 evra, koliko je planirano da minimalac iznosi 2027. godine.
“Neophodno je da iz godine u godinu povećanje bude najmanje 18 odsto da bi se dostigla ta cifra, a ako bi povećanje za ovu godinu bilo između osam i 10 odsto, onda bi sledeće i 2026. godine povećanje trebalo da bude skoro 30 odsto da bi se dostigla zacrtana suma, što je teško za očekivati”, naveo je Mihajlović.
Istakao je da sindikat neće odustati od svog predloga da minimalac bude 60 odsto potrošačke korpe, odnosno oko 62.000 dinara.
Što se poslodavaca tiče, oni su, kaže, zadovoljni vladinim predlogom jer se poklapa sa njihovim.
“Prema onome što se čulo od predstavnika Vlade Srbije postoji spremnost da se smanji opterećenje na zarade, što su poslodavci tražili i to na neoporezivi deo zarade, dok se doprinosi, što je takođe tražila Unija poslodavaca Srbije, neće smanjivati”, istakao je on.
Stevanović: Nerealna očekivanja sindikata da minimalna zarada bude 61.000 dinara
Vlada Srbije je danas u pregovorima sa sindikatima o minimalnoj ceni rada izašla sa predlogom da povećanje minimalne zarade bude između osam i 10 odsto, izjavio je državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović i istakao da vlada ostaje odgovorna u vođenju svoje ekonomske politike i da su povećanje plata, penzija i minimalca samo jedan od prioriteta.
Stevanović je rekao za Tanjug da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo da je u okviru programa Srbija 2027. cilj da minimalna zarada u 2027. bude 650 evra.
Stevanović je podsetio da je po zakonu vlada dužna da do 15. septembra donese odluku o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu.
“Vlada Srbije vodi odgovornu ekonomsku politiku, odlučno i onako, konzervativno i dobro pristupa svakom problemu, pa između ostalog i ovom današnjem i onome što nas očekuje u budućim danima. Mi smo posvećeni apsolutno očuvanju makroekonomske stabilnosti, a to se potvrdilo i prethodnim odlukama”, rekao je Stevanović.
On je dodao i da je rezultat politike ove vlade i to što je u Srbiji trenutno rekordna visoka zaposlenost od 50,9 odsto i da danas 2,315 miliona ljudi radi, prima platu i uplaćuju doprinose.
Stevanović je kazao da su u toku pregovori predstavnika Vlade Srbije i socijalnih partnera o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu, koji nisu nimalo laki, ali kako je naglasio, “na korak do cilja da se izjednači minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada”.
“Iz tog razloga, sindikalci su se preusmerili da se minimalna zarada bude 60 odsto prosečne potrošačke korpe, što je negde oko 61.000 dinara, a to je apsolutno nerealno u ovom trenutku”, rekao je on.
Skoro 50 odsto poslodavaca najavilo otpuštanja ukoliko bude povećana minimalna zarada
Prema rečima Stevanovića, poslodavci su spremni na povećanje minimalne zarade u sledećoj godini od 7,6 odsto, što je zapravo onoliko koliko su očekivali nominalni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).
“Međutim, rezultati ankete među poslodavcima pokazuju da čak jedna trećina poslodavaca smatra da ukoliko dođe do bilo kakvog povećanja minimalne zarade, oni nisu spremni zapravo da to podnesu, a čak 47 odsto njih smatra da će bilo kakvo povećanje minimalne zarade dovesti do otpuštanja” , rekao je sagovornik Tanjuga.
On je dodao i da je u Srbiji realni rast privrede od 4,2 odsto, a nominalni rast od 7,6 odsto, pa tako zahtevi sindikata za povećanje minimalne zarade od 30 odsto, dobro zvuče , ali ništa dobro ne bi doneli jer bi sledeći korak bio ili značajno otpuštanje ili povećan inflatorni efekat, odnosno rast inflacije, a to nikako nije nešto što bilo ko odgovoran i ko se odgovorno bavi ekonomskom politikom, može da prihvati i da podrži.
Stevanović je naveo i da je minimalna potrošačka korpa jedan od nekih šest kriterijuma koji se zapravo koristi prilikom utvrđivanja minimalne zarade.
Podsetio je i da je 2012. odnos minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade bio 60 odsto, dok se u ovoj godini taj odnos smanjio za 12 procentnih poena, jer je kako je naglasio 1. januara ove godine bilo povećanje minimalne zarade od 17,8 odsto, dok je realan rast bio 12,4 odsto, a to je ono što podrazumeva povećanje kupovne moći minimalne zarade i ljudi koji minimalnu zaradu primaju.
Stevanović je naglasio i da Vlada Srbije ne razmišlja o smanjenju doprinosa i da oni za penzijsko-invalidsko, za zdravstveno osiguranje, kao i za nezaposlenost ostaju na nivou na kom su i sada definisani.
“Ići ćemo sa poreskim rasterećenjem, naravno jer ne želimo da dodatno opteretimo zaradu porezima, već ćemo zadržati taj nivo koji je i sada, odnosno država će preuzeti značajan deo povećanja minimalne zarade na sebe”, naglasio je on.
Stevanović je ponovio da je vlada izašla danas sa predlogom da povećanje minimalne zarade bude u intervalu između osam i 10 odsto, rekavši da će videti kako će se stvari odvijati u narednim danima, podsetivši da je po zakonu vlada dužna da do 15. septembra donese odluku o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu.
On je pozvao sve učesnike u pregovorima o visini minimalne zarade za narednu godinu na konstruktivni dijalog do kraja samih pregovora.
Stevanović je podsetio i da je minimalna cena rada realno uvećana tokom poslednjih pet godina u Srbiji za oko 25,5 odsto.