Toksična kultura na radnom mestu bila je jedan od najvećih krivaca masovne otkaze koji su usledili tokom pandemije. Ali od tada, neke kompanije prelaze u drugu krajnost “kulture finoće”, a to bi moglo biti jednako štetno kao i toksičnost, smatraju socijalni psiholozi.
Foto: shutterstock
– Postojao je veliki napor da se poveća ljubaznost na poslu, empatija i briga, što su očigledno dobre osobine. Ali ono što se na kraju dešava je da smo nekako suprotstavili lepotu jasnoj komunikaciji i konfrontaciji, čak i kada je to neophodno. Većina bi se složila da je radno mesto toksično kada na njemu vlada nepoštovanje, kada je neinkluzivno, neetično, kobno ili uvredljivo. Suprotnost toksičnosti, međutim, nisu duga i sunce, već siguran prostor za kritičke povratne informacije i razgovore – kaže Tesa Vest, profesor psihologije.
Blic preporučuje
Znati kako da primate i dajete iskrene povratne informacije je “apsolutno bitan sastojak” za razvoj karijere, dodala je ona.
– Postoji ova lažna dihotomija: ako ste kritični, to znači da ste otrovni. Pozitivne povratne informacije? To je ono što ljudi žele – kaže Vest.
“Loše namere se mogu maskirati osmehom”
Za Zapada, najveći znak “previše lepog” i prevelika ljubaznost na radnom mestu je kada postoji obilje “prijateljskih floskula”, kao što su “oni su divni”, “sa njima je sjajno raditi”, koje zapravo ne govore ništa.
– Sada je najveći problem za napadna kultura lepote u kojoj ljudi ne osećaju psihološku sigurnost da pričaju o prednostima i slabostima. Ovo takođe može dovesti do osrednjosti, koju autor bestselera i psiholog Adam Grant smatra jednim od četiri smrtna greha rada.
Foto: shutterstock
Vest je dodao da se kultura lepote može manifestovati i u obliku pasivne agresivnosti, gde se loše namere maskiraju osmehom. Ili još gore, ako je vaš menadžer navikao da izgovara prijateljske floskule, svaka kritička povratna informacija koju dobije će se “osećati kao lavina negativnosti”.
Kultura lepote stvara neizvesnost
Pošto osrednji menadžeri nisu navikli na to i ne znaju kako da to progutaju, to će smanjiti njihovu psihološku sigurnost na poslu, izbezumiće ih.
Na kraju krajeva, kultura lepote stvara neizvesnost jer niko i nijedno radno mesto nije “zapravo tako pozitivno”.
– Ironično, najveći način da se uništi psihološka sigurnost je kroz kulturu ljubaznosti, jer zapravo ne znate šta neko zapravo misli – dodala je ona.
Vest to upoređuje sa toksičnom pozitivnošću, što je uverenje da ljudi uvek treba da održavaju pozitivan način razmišljanja – čak i u lošoj situaciji.
(Izvor: CNBC/Make it)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.