Preti ozbiljnija nastašica lekova?

U okviru inicijative Evropske komisije za suzbijanje nestašice lekova, Hrvatska pokreće projekat praćenja i predviđanja nestašice lekova, koji će biti finansiran iz NPOO.

Prvi sastanak na tu temu održan je u četvrtak u Ministarstvu zdravlja, uoči okruglog stola o problemu nestašice i snabdevanja, koji je juče organizovalo Evropsko udruženje proizvođača generičkih lekova “Medicines for Europe”.

Koliko je tema vruća govori podatak da Hrvatska agencija za lijekove (HALMED), koja inače prati nestašice, traži stručnog suradnika za dostupnost lekova, čiji će zadatak biti osiguranje sistema praćenja i izveštavanja za nestašice lekova.

Farmaceutska strategija

Drugim rečima, sve oblasti na nivou Evropske unije rade na sprečavanju situacije kakva se dogodila prošle zime, kada su u mnogim zemljama bili nedostupni osnovni lekovi za respiratorne bolesti, uključujući i neke antibiotike. Pojasnili su da je situacija još ozbiljnija od onog primera na okruglom stolu na primeru nekih onkoloških lekova.

Već dve godine povremeno nedostaju lekovi za pedijatrijsku limfoblastnu leukemiju, za koje nema zamene, a to utiče na preživljavanje dece obolele od malignih bolesti.

“Nedostatak antibiotika ove zime bio je tužan primer nedostatka politike koja čini dostupnost esencijalnih lekova veoma krhkom. Godinama se politika vezana za generičke lekove zasnivala samo na najnižoj mogućoj ceni, sa restriktivnim licitiranjem ili pravilima o cenama. Ove politike su pokrenule konsolidaciju tržišta zbog čega je teško odgovoriti na povećanu potražnju. Zato, u saradnji sa EU, radimo na boljem predviđanju potreba i proizvodnje, posebno u periodima sezonskih bolesti, a ova pitanja moraju biti rešena tokom revizije farmaceutskog zakonodavstva EU”, rekao je Adrijan van den Hoven, generalni direktor kompanije “Medicines for Europe”.

Kao što je poznato, EK je prošle nedelje najavila izmenu svoje Farmaceutske strategije, sa akcentom na rešavanje nestašica kroz bolje praćenje i predviđanje širom EU. Strategija predviđa veći fokus na propisivanje generičkih lekova i brže procedure registracije, kao i promene politike cena lekova koje su dovele do nestašica.

Kako su istakli učesnici jučerašnjeg okruglog stola, a na to upozoravaju i udruženja poslodavaca u Hrvatskoj, ceo lanac nabavke generičkih lekova je pod velikim pritiskom kako bi se cene spustile do granica održivosti. Od svih generičkih lekova koji su bili dostupni pre 10 godina, sa tržišta je nestalo oko 26 odsto generičkih lekova, 33 odsto antibiotika i 40 odsto lekova za lečenje tumora.

Pored toga, 69 odsto svih generičkih lekova na tržištu Unije trenutno ima samo 1-2 dobavljača. Ako jedan proizvođač ima problem, vrlo je verovatno da će doći do nestašice lekova što će izazvati poremećaj na tržištu i verovatno naneti štetu pacijentima i sistemu koji brine o njima.

Mehanizam za inflaciju

Pre 20 godina Evropa je proizvela oko polovinu sastojaka potrebnih za pravljenje leka, sada je ta cifra pala na oko petinu, a ostatak drže proizvođači iz Azije.

Profesija se stoga slaže da kreatori politike na nacionalnom nivou moraju da promene politiku cena lekova na više načina. Neophodno je uvesti dinamična tržišna pravila kako bi se zadržalo više dobavljača, tendera sa više kriterijuma i više pobednika, a ne samo na osnovu kriterijuma najniže cene.

Hitno je potrebno uvesti mehanizme koji koriguju cene lekova za inflaciju, i otvoriti dijalog između dobavljača i medicinskih agencija kako bi se brzo upozorili na uska grla u snabdevanju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.