Епархија рашко-призренска оцењује да најновији случај “преузимања” остатака манастира Богородице Хвостанске, једног од назначајнијих локалитета Српске православне цркве на Косову и Метохији и древног седишта Хвостанске епископије од 1219. године, представља отворени акт репресије приштинских централних власти. Епархија одлучно апелује на локалне и међународне представнике на Косову да се заустави процес политизације и селективне презентације духовне и културне баштине Српске православне цркве на Косову и Метохији.
Простор са остацима манастира Богородице Хвостанске, у селу Студеница недалеко од Истока, недавно је ограђен уз коришћење тешких машина. Постављена је табла приштинских институција, односно Института за археологију у Приштини на албанском језику, на којој пише да се ради Црквеном комплексу Студеница. Све то урађено је без консултација и сагласности Епархије рашко-призренске.
Остаци манастира ограђени су прошле године, а из Епархије оцењују да се ради о насртају на један од верских објеката који представља темељ постојања и опстанка Српске православне цркве на Косову и Метохији.
“Најновији случај коришћења машинерије за постављање ограде око локалитета Богородице Хвостанске без икакве комуникације са Српском православном црквом, за коју се зна да је једна од њених најважнијих локалитета и постављање натписа само на албанском језику у коме се изоставља осам векова историје тог важног верског седишта, још један је пример који показује стварне намере и методе косовских власти, које нескривено желе стварање етнички чистог Косова и нестанак Српске православне цркве и њених верника”, саопштила је Епархија.
Сам локалитет манастира Богородице Хвостанске, како се признаје и на натпису, детаљно су истражили еминентни српски историчари и археолози и пронашли, и сачували, бројне артефакте који сведоче о идентитету ове светиње.
Епархија истиче да озбиљна историја почива на чињеницама које се темеље на непобитним материјалним доказима и не може се импровизовати на основу произвољних нагађања, селективног и произвољног приступа историји, а поготово не на темељима радикалних политичко-националних идеологија новијег времена.
“Стога Епархија рашко-призренска одлучно апелује на локалне и међународне представнике на Косову да се заустави процес политизације и селективне презентације духовне и културне баштине СПЦ, која на овим просторима као аутокефална Црква постоји и делује 800 година и дубоко је повезана са историјом овог региона. Ревизија других цркава и манастира СПЦ на Косову и Метохији представља процес који дубоко угрожава етничке и верске односе у ширем региону и води брисању једног вишевековног идентитета српског народа и апропријацији његове баштине, која је преживела више стотина година османске власти и два светска рата”, наводи се у саопштења.
Последњи у низу потеза Приштине
Присвајање остатака манастира Богородице Хвостанске је последњи у низу потеза власти у Приштини и албанских самозваних свештеника.
Недавно су покушали да заузму српску православну цркву у Ракитници, селу код Подујева, а недуго затим је Министарство културе у Приштини православну цркву у селу Винарце код Косовске Митровице прогласило римокатоличком.
И ту није крај. Утицајни медији на албанском прекрајају историју храма Богородице Љевишке у Призрену, тврдећи да није православна, иако је као таква, под заштитом Унеска.