Никола Стакић наводи да бисмо волели да видимо крај монетарног заоштравања код нас и у eврозони, као и да постоје неке предикције и термински уговори који кажу да ће то трајати можда још три до шест месеци.
“Генерално гледано, Европа је каснила неколико месеци у односу на САД, а ми видимо по стопама инфлације код нас и у другим агрегатима да и ми каснимо за овом развијеном Европом која је у еврозони такође неколико месеци”, наводи Стакић.
Истиче да земље источне Европе имају и више стопе инфлације од нас, пре свега бивше совјетске републике, али и Пољска, Чешка, Естонија, Литванија.
“Оне основне земље у еврозони имају сада, према последњем прорачуну, значајно смањење инфлације у марту”, додаје Стакић.
У Србији је око 150.000 стамбених кредита. Задужење за њих је са 568 милијарди прошле године дошло до 640 милијарди, док су готовинске позајмице са 662 милијарде порасле тек за двадесет милијарди динара. Професор Стакић то образлаже чињеницом да је већи број клијента узео већи број нових кредита него што је отплаћено старих.
“Други ефекат је чисто књиговодствене природе. То је онај преостали износ главнице кредита који се номинално као обрачун увећава због виших референтних каматних стопа. Тако да имате осећај узалудности да отплаћујете нешто, а да преостала главница и даље скаче зато што свака три или шест месеци долази до ресетовања и новог обрачуна. Узмите тромесечни еурибор, само у том периоду за један проценат се повећао”, истиче Стакић.
Продужење рока отплате кредита или фиксна камата
Као одговор на веће камате, банке нуде фиксну каматну стопу клијентима, а Народна банка Србије има другу меру – да се до пет година продужава период отплате кредита. Професор Стакић каже да је незахвално давати савете и да сваки грађанин треба да погледа у свој новчаник.
“Обично је правило да банкарски сектор у условима неке економске турбуленције и неизвесности, уколико желите да фиксирате вашу обавезу, банка ће то свакако наплатити уз изузетно висок спред или маржу, а ви морате узети у обзир да ћете отплаћивати кредит 15, 20 или 25 година, а да су овако високе камате неће остати током целог периода отплате”, додаје Стакић.
Наглашава да ће банка увек укалкулисати свој ризик и пренети га на крајњег корисника.
“Уколико би требало да се одлучим у овом тренутку за фиксну рату, рекао бих: Не”, каже Стакић и додаје да се сигуно може видети светло на крају тунела.
Указује да су референтне каматне стопе сада високе, али да верује да ће у наредном периоду – шест до 12 месеци доћи на неки разумнији ниво.
“Што се тиче опције продужења рока отплате који предлаже Народна банка Србије, а који би пословне банке могле да дају клијентима, Стакић сматра да за просечан кредит од 35.000 евра нећете платити мање, само у овом тренутку. Платићете 70 до 80 евра мање, али у наредних пет година помножите 60 месеци додатних са 80 евра, онда ћете неких 5.000 евра кумулативно вратити више”, објашњава Стакић.
Наводи да је за грађане којима значи да у овом тренутку плаћају мање то ипак добра опција, јер њима треба тренутно олакшање кућног буџета.
“Мали удео проблематичних кредита код грађана”
Додаје да су грађани најревноснији у плаћањима својих обавеза када се упореди са предузетницима и малим и средњим предузећима, као и да је удео проблематичних кредита мали код грађана.
“Можда ћемо то видети кроз неколико месеци за оне који су узели шестомесечни еурибор – та каматна стопа ће се ресетовати крајем јуна, па ћемо видети колики је то ануитет. Ако тада не видимо неке велике значајне поремећаје да би грађани посегнули за таквим мерама, на крају крајева све је на факултативној основи, уколико заиста они то желе, то ће и урадити”, каже Стакић.
Додаје да је амрички ФЕД први почео са повећањима и да се очекује повећање у мају још 0,25 процената, као и да је инфлација већ пала на пет процената.
“Као што смо осетили негативне, морамо да осетимо и позитивне ефекте смиривања инфлације. Енергенти су значајно појефтинили на тржишту. Оно што представља велики проблем је храна, нарочито у земљама попут Србије, где храна заузима 40 одсто потрошачке корпе, и онда инфлацију која је 16,2 одсто ми осетимо два-три пута више у новчанику”, наглашава Стакић.
Професор истиче да је инфлација жилава, јер је и количина новца наштампана много већа него 2008. године, када смо имали хипотекарну кризу.
“Сада су само две банке пропале у САД реда виличине преко 300 милијарди долара, а тада је преко 150 банака пропало због 500 милијарди”, закључује Стакић.