Prvi put kako FED i ECB ne misle isto: U čemu je tajna?

Uporedo sa odlukom FED-a na svojoj redovnoj sednici, devetoj po redu, da se ključna kamata podigne manje nego do sada (za 0,25 odsto) i da se sa ovom odlukom završava hajka na inflaicju, iz Evropske centralne banke u poslednjih nedelju i više dana došlo je više signala da će se sa podizanjem kamata u Evropi nastaviti.

Kako objašnjavaju stručnjaci, sa poslednjim povećanjem kamatnih stope, one u SAD iznose 5 odsto, i stav FED-a je da će one biti dovoljne da adekvatno utiču na smanjenje inflacije.

“Američki FED je odlučio da deveti put za redom poveća kamatne stope, ovoga puta za 0,25, kao jedan od načina obuzdavanja inflacije. Sa ovim poslednjim povećanjem kamatna stopa američke banke iznosi 5 odsto. Ovo je učinjeno u cilju smirivanja inflacije, ekonomske aktivnosti i zapošljavanja. To znači potencijalno veće troškove pozajmljivanja novca za sve, od zajmova za stanove i automobile, do kamatnih stopa za korišćenje kreditnih kartica. S druge strane, prekomerno smanjenje inflacije, ekonomske aktivnosti i zapošljavanja bio bi pogodan uvod u recesiju, te se i sa tim aktivnostima mora voditi računa”, objašnjava za Blic Veljko Mijušković, ekonomista.

Kako on ponavlja, očekuje se da će aktuelno učinjeno povećanje biti dovoljno da smanji inflaciju.

“Zato je FED i najavio okončanje politike podizanja kamatnih stopa. Sa druge strane, Lagard iz ECB i dalje ne vidi dogledno smanjenje inflatornih pritisaka u Evrozoni, te se zbog toga na teritoriji Evrope nastavlja sa oštrom monetarnom politikom i daljim podizanjem kamata, u cilju vraćanja inflacije evrozone na nivo od 2 odsto, sa 8,5 odsto prethodnog meseca. Očekuje se da će na prostoru evrozone do ozbiljnijeg smirivanja, te smanjenja inflacije doći tek tokom sledeće, 2024. godine”, kaže on.

Šta kažu iz FED-a?

Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao je u sredu da bi stres u bankarskoj industriji mogao da izazove kreditnu krizu sa “značajnim” implikacijama na ekonomiju za koju su zvaničnici američke centralne banke predvideli da će ove godine usporiti još više nego što se ranije mislilo.

Banke su ili pogođene iznenadnim odlivom depozita ili zabrinute za njih, mogle bi postati sve nespremnije da daju kredite preduzećima i domaćinstvima, što je rizik koji je podstakao američku centralnu banku da resetuje sopstvena očekivanja u vezi sa monetarnom politikom dok čeka da vidi dokle je bilo kakvo smanjenje kredita može da se proširi i koliko dugo može trajati.

“Tražićemo da vidimo… koliko je ovo ozbiljno i da li izgleda da će se održati. To bi lako moglo da ima značajan makroekonomski efekat i mi bismo to uključili u našu politiku”, rekao je Pauel na konferenciji za novinare nakon završetka poslednjeg sastanka FED-a.

Fed-ov komitet za utvrđivanje politike povećao je kamatne stope za još jednu četvrtinu procentnog poena jednoglasnom odlukom u sredu, podižući referentnu prekonoćnu kamatnu stopu na raspon od 4,75%-5,00%.

Šta kažu iz ECB-a?

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard, istakla je na zasedanju evropskog parlamenta da je inflacija u evrozoni i dalje previsoka, sugerišući da će se hajka na inflaciju i podizanje kamatna samo nastaviti.

Lagard je, na komitetu Evropskog parlamenta za ekonomska i monetarna pitanja, kazala da je godišnja inflacija u evrozoni u februaru pala na 8,5 odsto, zahvaljujući oštrom padu cena energenata.

Ona je upozorila da se ECB suočava sa povišenim nivoom neizvesnosti, pa će zauzeti pristup zavisan od podataka pri određivanju kamatnih stopa, preneo je britanski Gardijan.

“Uvećane kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) tek počinju da utiču na ekonomiju i njihov efekat bi mogao da se pojača usled previranja u bankarskom sektoru”, izjavila je predsednica ECB Kristin Lagard.

Šta to znači za Srbiju?

Kako kaže ekonomista, Veljko Mijušković, aktivnosti NBS i poslovnih banaka na domaćem tržištu opredeljene su kretanjem euribora i poslovni modlukama ECB-a, pre nego FED-a.

“Srbija ne bi trebalo da ima nikakvih makroposledica od ovakvog razmimoilaženja. Eventualno, posledice se mogu javiti na mikro nivou. Ako neko preduzeće iz Srbije posluje sa SAD, a usled pomenute politike sa kamatnim stopama dođe do aprecijacije evra, tj. njegovoj jačanja u odnosu na dolar, smanjuje se izvozna konkurentnost evropskih preduzeća u odnosu na američka. Svakako, takvi slučajevi nemaju šire, negativne posledice po ekonomiju naše zemlje kao celine”, zaključuje Mijušković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.