NOVI SAD –
Domaćinstva u kojima žive pušači u proseku izdvajaju oko devet odsto svog dohotka na cigarete i ostale duvanske proizvode. Osim toga, pokazalo se da s troškovima za cigarete, rastu i troškovi za alkoholna pića, za barove i restorane. A gde se više troši na cigarete, manje se troši na hranu, garderobu i obrazovanje, pokazuje istraživanje Instituta ekonomskih nauka.
Reč je o istraživanju o potrošnji i politikama oporezivanja duvanskih proizvoda u Srbiji i regionu jugoistočne Evrope, prema kojem u trećini domaćinstava u našoj zemlji žive pušači. Troškovi koji se izdvajaju za duvan, osim cene, obuhvataju, između ostalog, i novac koji se potroši na lečenje bolesti koje nastaju kao posledica pušenja, kaže direktor Instituta ekonomskih nauka Jovan Zubović.
Zubović dodaje da je istraživanje pokazalo i da se u domaćinstvima sa pušačima manje novca izdvaja za hranu, odevanje, a naročito obrazovanje.
Cena cigareta najefikasnije utiče na smanjenje pušenja. Naime, istraživanje je pokazalo, kaže Zubović, da se njihovim poskupljenjem smanjuje broj popušenih cigareta.
Cene cigareta povećavaju se na svakih šest meseci za 10 dinara, kao posledica zakonskog povećanja akciza po dinamici od jedan i po dinar polugodišnje. Od toga, šest dinara ide na poreze i akcize, a četiri proizvođaču. Međutim, prema Zubovićevim rečima, nije dobro to što u formiranje cene cigareta nisu uključeni inflacija i rast dohotka.
Prema proračunima, država zbog prodaje rezanog duvana van legalnih tokova godišnje gubi oko sedamdeset miliona evra.
Država može da smanji ilegalnu prodaju cigaretu, ističe Zubović, što je, podseća, uspešno sprovedeno dolaskom tri velike kompanije na naše tržište. Sada je, kako kaže, potrebno da se isto tako deluje i na tržištu rezanog duvana.