Četiri bivša radnika nekadašnjeg vojnog odmarališta u Baškom Polju, od kojih je jedan iseljen iz kompleksa, a ostali će biti iseljeni narednih dana, bezuspešno su pokušavali da dogovore razgovor sa predsednikom Županijskog suda u Razdeliti.
Foto: Shutterstock / Ringier
Ispred zgrade suda bivši radnik Ivo Antunović potvrdio je novinarima da je u utorak iseljen iz sobe od 20 kvadrata u odmaralištu u kojem je živeo i radio 46 godina. Svoje stvari je, kaže, skupio u crne kese i ostavio kod bivše koleginice koja će biti iseljena u četvrtak. Tu je spavao, a ne zna kuda će nakon što ona ostane na putu jer nema kuda.
„Postao sam beskućnik posle toliko godina. Prilikom iseljenja nisam potpisao nikakav dokument, niti je to od mene bilo ko tražio. Danas smo došli u sud kako bi, ako je moguće, predsednik Županijskog suda privremenim merama zaustavio dalje iseljavanje preostalih radnika“, rekao je Antunović.
On je podsetio da su pre četiri godine tužbom na sudu tražili ostvarivanje prava na dom, a nedavno i izuzeće sudija koje vode postupke. „Nije nam jasno kako se iseljavaju stanari iz Baškog Polja, a ujedno se ne obrađuje naš zahtev za pravo na dom koji stoji u nekoj fioci suda u Makarskoj. Upitao je i rekao da će pravdu tražiti i na međunarodnim sudovima.
“Očekivali smo kompromis”
Smiljka Pejković kaže da su „očekivali kompromis” posle višegodišnjih sudskih sporova i decenija rada i života u neprikladnim prostorijama. Iseljenje nje i njene porodice zakazano je za sedam dana, što očekuje u strepnji i bolu, a najviše strahuje kuda će posle izbacivanja na ulicu.
Da ih podrži pred sudom došao je opštinski i županijski odbornik Matejas Jozipović, koji je rekao da samo privremena mera može zaustaviti iseljavanje radnika. On je rekao da ima ljudi koji žive i rade van Hrvatske koji su zainteresovani da iseljenom Antunoviću daju svoju kuću na privremeno korišćenje.
Četvorica bivših radnika bivšeg vojnog odmarališta u Baškom Polju godinama vode sudske postupke u kojima traže da im se obezbedi “krov nad glavom” Radnici su pre 40 godina smešteni u objekat Burin. Od svog bivšeg poslodavca, bivše JNA, a kasnije i od Ministarstva odbrane, dobili su rešenja o privremenom smeštaju do rešavanja stambenog pitanja. Dobar deo njih je stradao tražeći pravdu u prethodne četiri decenije, ostali su samo Zlatko Rudež, Ivo Antunović, Ivan Žarković i Smiljka Pejković, koji smatraju da su diskriminisani i da su im ljudska prava ugrožena zbog stambenih problema.
Promenili su se vlasnici kompleksa
Tvrde da su se vlasnici kompleksa godinama menjali i da je u međuvremenu država osnovala kompaniju Adriatic Club d.o.o. i na nju preneo pravo svojine na nekadašnjem vojnom odmaralištu Burin, nakon čega su radnici tuženi za iseljenje. Reč je o starijim i penzionerima, sa niskim primanjima i bez drugih nekretnina.
Ministarstvo odbrane nikada nije osporilo niti opozvalo njihove odluke. U međuvremenu su donete dve drugostepene presude kojima je uvažena žalba novih vlasnika i ukinuto rešenje o obustavi izvršenja. Pozvali su se na to da je u pitanju privatna firma i da tu nije zaštićeno pravo na dom, već je to preduzeće osnovala država, koja je, prema rečima radnika, trebalo da preuzme i obaveze pored prava Ministarstvo odbrane da im obezbedi stambeno zbrinjavanje, to je tražio i ombudsman, ali još nisu dobili odgovor.
(Poslovni dnevnik)