петак, 10.03.2023, 16:33 -> 16:57
Извор: РТС
Аутор: Наталија Синановић и дописници РТС-а
Савети 14 факултета Универзитета у Београду одлучили су да подигну цену школарина за следећу академску годину. Најскупље студије биће на Архитектонском и Електротехничком факултету. Година за бруцоше на архитектури биће 300.000, а на софтверском инжењерству на ЕТФ-у 282.000 динара. Нове цене могу да очекују и самофинансирајући бруцоши појединих факултета у Крагујевцу и Новом Саду.
Од 300.000 на Архитектури, до 60.000 динара на Техничком факултету у Бору. Толики је распон школарина на Универзитету у Београду. И то нису једини трошкови.
“Ми не плаћамо само школарину, не плаћамо само књиге, него нама ту улази и цена материјала за макете, и цена штампе, и цена прибора који нам је потребан за обављање свакодневног студентског живота“, каже једна студенткиња Архитектонског факултета Универзитета у Београду.
Кажу да је студентски живот тежак, поготово за самофинансирајуће академце.
“Они када падну са буџета, они губе и неке друге повластице који имају буџетски студенти, као што је на пример право на дом, или на мензу, И њихови издаци се у великоме повећавају чињеницом да више нису на буџету и то све није добро зато што на крају може да доведе до тога да те студенте изгубимо, а није нужно да су то лоши студенти”, Ђорђе Вукашиновић, студент омбудсман Универзитета у Београду.
Ана Грчић, студент проректор Универзитета у Београду, напомиње да су на неким факултетима разговарали о томе шта би могли услед повећања школарине друго да донесу као неку меру која би студентима олакшала то плаћање у више рата или ослобађање одређеног дела школарине под одређеним условима.
Они који су подигли школарине кажу да су то урадили уз сагласност са студентским представницима. Биологија, рецимо за 10 одсто.
“И мислим да је прихватљиво и мислим да су још увек наше школарине негде на доњој лествици школарина на Београдском универзитету“, наводи проф. Љубиша Станисављевић, декан Биолошког факултета Универзитета у Београду.
ФОН и Економски факултет усклађују школарине са стопом инфлације.
“Ове године смо имајући у виду тежину ситуације у којој се налазимо, тај проценат ипак прилагодили на начин да се однос између терета који преузима студент и његова породица и економски факултет подели на два према један и повећање цена школарина је око 9,1 проценат“, указује проф. Жаклина Стојановић, деканка Економског факултета Универзитета у Београду.
На Универзитету у Крагујевцу школарине су од 10 до 20 одсто повећали Економски, Правни, и Природно-математички факултет у Крагујевцу, Педагошки у Ужицу, Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи. Основне студије на Агрономском факултету у Чачку сада коштају 45 000 динара.
“Одавно није повећавана школарина, а трошкови сваког дана расту. То су пре свега повећање материјалних трошкова, који заиста постаје сваки дан све већи, на жалост из буџета не добијају факултети довољно средстава којима би покрили те трошкове, тако да морају та средства из сопствених прихода да плаћају, а знамо да је данас заиста све поскупело, и ово је заиста минимално повећање школарина“, истиче проф. Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу.
Нове цене најављује и пет факултета Универзитета у Новом Саду. Факултети у Нишу нису их мењали. Професори кажу да их задржавају захваљујући својим ресурсима, водећи рачуна о студентском стандарду.