Председница Српске асоцијације увозника возила и делова Александра Ђурђевић каже да се тржиште аутомобила опоравља, али да то и даље иде споро.
“Продато је ове године нешто више од 23.100 возила и то је 10 одсто више него претходне године. Тај раст је у реду, међутим, и даље ми нисмо достигли период пре пандемије 2019. године. Заостајамо пет одсто за Европом“, рекла је Ђурђевићева.
Најпродаваније марке у Србији
У Србији је до краја новембра највише аутомобила продавала “шкода“, нешто више од 5.000 возила. За “шкодом“ иде “тојота“, нешто испод 2.000 возила, затим “хјундаи“, “фолксваген“, “дачија“, “рено“.
“Занимљиво је да су последњи међу тих првих 10 брендова – БМВ, ‘ауди‘, ‘мерцедес‘, као луксузни и премијум брендови. Тако да имамо утисак да се мало поларизује продаја. Када је куповна моћ у питању – то се види у првих 10 продатих брендова”, каже Ђурђевић.
Повећана продаја хибрида
Ђурђевићева додаје да се у Србији и даље највише продају бензинци (52 одсто). Повећана је продаја хибридних аутомобила (23 одсто), док су аутомобили са дизел мотором пали на треће место (19 одсто).
“Можемо рећи да Европа има још нижи проценат и учешћа дизела, око 13 одсто“, каже Ђурђевић.
Сматра да је у Србији продаја хибридних возила повећана због субвенција које држава даје. Зато је, додаје, неопходно усредсредили се на повећање продаје електричних аутомобила.
“Субвенције постоје од 2020. године и износе 5.000 евра за електрична возила, 3.500 за plug-in хибриде, то су хибриди који се укључују на струју, и 2.500 за стандардне хибриде. И то је нешто што је свакако, поред инфраструктуре, главни ослонац продаје”, каже Ђурђевићева и напомиње да има најава да ће буџет за субвенције бити смањен, што не би погодовало наставку тренда раста продаје.
За повећање броја електричних аутомобила битна је и инфраструктура. За сада у Србији има око 120 пуњача.
“Оно што охрабрује су најаве расписавања великог тендера, где би требало да се код нас у земљи стави 160 брзих пуњача на неких 16 одморишта по ауто-путевима. Где ћемо имати по пет брзих пуњача од 150 кW са два прикључка. То је једна важна иницијатива која може да направи велики искорак када је инфраструктура у питању”, каже Ђурђевић.
Највише је ипак половних возила – старијих од 2005.
Од укупног броја продатих аутомобила у 2023. години, 83 одсто су половни аутомобили. Забрињава то што више од 80 одсто увезених чине возила старија од 2005. године производње, која имају евро 3, евро 4 стандард.
“Имамо такође најаве да ће већ од 1. јануара следеће године бити забрањен увоз оваквих возила и то је први корак према зеленој агенди, тачније према томе да нам живот постане лепши и да наш ваздух постане чистији, јер можемо причати о субвенцијама за електрична и електрификована возила, али уколико се не спречи увоз возила која су забрањена за увоз у било коју другу европску земљу, ако не учинимо исто, имаћемо велики проблем са квалитетом ваздуха”, истиче Ђурђевић.
Додаје да је најављено да ће се проблем старих аутомобила решити субвенцијама за рециклажу.
“Да евро 1, евро 2, евро 3 возила добију субвенцију од 2.100 евра за рециклажу, тако да је то свакако додатан мотив, уз ту забрану увоза, да људи мењају своје аутомобиле за чистије и за безбедније, јер није само више ствар чистоће ваздуха, већ и више безбедности у саобраћају. Та возила су небезбедна и вероватно смо последње место у Европи где је дозвољен такав увоз”, истиче Ђурђевић.
На питање да ли је крај године добар период да се по повољнијој цени купи нов аутомобил, будући да ће се 2023. водити као година производње, Ђурђевићева каже да не очекује распродају и акције.