Kako je istakao, svaki samit je uvek prilika za pokretanje novih inicijativa, a u ovom vremenu on ima i posebne izazove.
– Zato su ovakvi samiti ne samo dodatna prilika za sve donosioce odluke da dodatnu istaknu značaj kreiranja podsticajnog ambijenta, već i da prenesu jasno poruku da savremeni sviet nema alternativu kada je reč o pravednoj tranziciji ukoliko želimo održiv, dugoročan razvoj.
Na samitu su pomenute važne teme iz životne sredine, održivog razvoja i odgovornog upravljanja kao ključne za dalji razvoj regiona. Gde vi još vidite prepreku u ekonomskom razvoju?
Regionu nedostaje više zajedničkih inicijativa za realizaciju projekata koji su po svom karakteru regionalni. Snažnije regionalne inicijative mogu istovremeno biti i bitan signal za privlačenje velikih referentnih međunarodnih partnera, ali i garant uspešne implementacije datih projekata, istovremeno osiguravajući međusobnu međudržavnu razmjenu najboljih iskustava i naučenih lekcija.
Pohvalna su i sva nastojanja za kreiranje jedinstvenog ekonomskog prostora regiona, ukoliko nas to uči i priprema za šire integracije, kojima verujem da svaka zemlja i teži. Rekao i bih i da regionu nedostaje tešnja ekonomska saradnja kako bismo svoj geostrateški položaj iskoristili u funkciji sticanja konkurentske prednosti kada je reč o globalnim lancima snabdevanja.
Gde smo kao region po ESG pitanjima i koliko zaostajemo za Evropom, odnosno zemljama članicama?
Verujem da se region nesporno priprema za buduće članstvo u EU, za koje smatram da će ipak biti na osnovu ličnog dostignuća, jer je Crna Gora u brojnim segmentima ostvarila značajan napredak. Bez obzira na sva dnevno politička sporenja aktera u svim zemljama regiona, članstvo u EU i dalje ostaje kao jedan od glavnih strateških ciljeva svake zemlje regiona.
Još uvijek imamo recidive prethodnih ekonomskih sistema koji se mogu osetiti u poslovanju, ali je ipak i očigledno da se kao društvo sve više privikavamo na tržišne principe poslovanja i standarde koje to sa sobom nosi. Verujem da region sve manje zaostaje za Evropom kada je reč o propisima, standardima, i čini mi se da se jedna posebna dodata vrednost kreira kroz transportne i trgovinske olakšice u funkciji olakšavanja međugraničnih prelaza i kreiranja jedistvenog ekonomskog prostora, jer smo na taj način gotovo na dnevnoj osnovi primorani da pratimo šta rade susjedne zemlje i da pronalazimo najbolja kompromisna rešenja, praktično primjenjiva, i u zajedničkom interesu svih, osiguravajući nesmetani protok, ljudi, robe i kapitala.
Gde je Crna Gora na tom putu?
Crna Gora pretenduje da gradi imidž pouzdane investicione destinacije, i verujem da ubuduće možemo ostvariti bolju diversifikaciju privrede kako turizam ne bi bio gotovo pa jedina privredna grana, već da značajne prihode možemo ostvarivati uz bolje korištenje brojnih prirodnih potencijala kojim raspolažemo (poljoprivreda, drvoprerada, vodni potencijali…).
Ako imamo u vidu oblast saobraćaja, kroz podsticanje “zelenih” multimodalnih saobraćajnih rešenja svakako moramo stvoriti preduslove kako bi tranzitni saobraćajni tokovi po svom obimu, strukturi i intezitetu bili drugačiji u odnosu na trenutne.
Ostvarenje ciljeva koji su u vezi sa niskokarbonskim razvojem znači da se mora ostvariti i optimalna sinergija aktivnosti iz više oblasti (energetike, saobraćaja, životne sredine), a ovo pre svega podrazumeva jačanje institucionalnih i kadrovskih kapaciteta.
Potreba za zelenom trancizijom postaje sve veća u regionu. Kako vi to tumačite?
Svest o potrebi za zelenom tranzicijom mislim da je dodatno porasla i usled globalne energetske krize, kao nove nametnute realnosti, što je i bio povod da se čak 43 odsto direktne budžetske podrške Evropske komisije Crnoj Gori za prevazilaženje energetske krize opredeli za unapređenje energetske efikasnosti, u cilju rasterećenja postojećeg elektro-energetskog sistema i očuvanja sigurnosti napajanja. Zelenu tranziciju vidimo ne samo kao socijalni izazov koji će dovesti do prekvalifikacije radne snage, već i kao investicionu šansu, ako imamo u vidu potencijale proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Strateško opredjeljenje Crne Gore je privlačenje investicija za realizaciju projekata zelene energije.
Mnogi govornici na Western Balkans ESG samitu složili su se da je za primenu ovih standarda važno da se region ujedini. Zašto?
Pitanje je da li se sviet trenutno nalazi u procesu koji bi se mogao označiti kao deglobalizacija, ili pak usporena globalizacija, jer je očigledno da se dosadašnji svetski poredak menja, da imamo nova geostrateška pregrupisavanja, koja će za sobom povući i kreiranje nove ideologije i novog ekonomskog sistema.
Finansijske krize, trgovinski ratovi velesila, sve veće raslojavanje društva i tiho izumuranje tzv. srednje klase su uzdrmali svet, a region je to manje više indirektno osetio. Ukoliko imate tržište za svoj proizvod, može se reći da ste uspešni. Ali šta se dešava kada bez jasno postavljene vizije i strategije ka njenom ostvarenju imate dominantno uvozno orijentisanu ekonomiju?
Da bi se izbegle moguće posledice upravo ovakve situacije regionu je potrebna saradnja, i to ne kratkoročna, već pravo strateško partnerstvo, u ekonomskom smislu, ka izvoznoj orijentaciji, kako bi se na najbolji način iskoristile komparativne prednosti regiona kojima raspolažemo, a manje više svaka od zemalja regioni dijeli iste slabosti i/ili prednosti. Ovome nas svakako uče i angažamani koje ostvarujemo kroz regionalne inicijative (Transportna zajednica, Energetska zajednica, Savjet za regionalnu saradnju i dr.).
Da li će nam rešavanja ovih pitanja povećati kapital i investicije i kakva su vaša predviđanja?
Ukoliko budemo spremni da naučene lekcije primjenjujemo od nekih svetskih velesila koje svoje strateške planove vezuju za vremenski okvir od 50 ili više godina, verujem da možemo izvršiti radikalnu promenu pre svega paradigme razmišljanja, a zatim uz privlačenje kredibilnih partnera, i nove investicije, i osigurati dugoročno održiv bolji standard življenja.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.