У Јордану, који је током претходних сукоба на Блиском истоку примио велики број избеглица, страхују да би конфликти могли да се прошире. Краљ Јордана критикује неактивност међународне заједнице и позива на веће ангажовање арапских земаља. Новинарка Јордан тајмса Марија Велдали каже да држава као Јордан не може сама да донесе одлуку да се заустави рат, али да је питање да ли Израел жели мир.
Сукоби у Појасу Газе и Либану пажљиво се прате на целом Блиском истоку, а посебно у Хашемитској краљевини Јордан, јер је то за њих ствар од националног интереса.
Та држава је већ деценијима притиснута различитим избегличким кризама – четрдесетих и седамдесетих, ту су стизали велики таласи палестинских избеглица, а након 2012. и избеглице из Сирије.
Уточиште су пронашли избегли из Ирака, из Јемена, из бројних земаља.
Свако евентуално ново померање становништва значило би политичку, економску и социјалну нестабилност, пошто земљу погађају несташице воде и нафте.
То је оно што је црвена линија у Јордану, свако присилно померање становништва са западне обале реке Јордан ка држави Јордан, значило би и нову ескалацију сукоба у региону.
Све оно што се дешава у последњих годину дана, примећује се у туризму, пошто је посетилаца далеко мање.
Такође, оно што су Јорданци искористили као један вид протеста због свега што се дешава, јесте бојкот међународних брендова који су из Израела или своја средства шаљу у Израел, тако да су ту земљу напустили бројни како израелски, тако и шпански, француски и амерички брендови.
Новинарка српског порекла: Имамо једну узречицу на арапском
Новинарка Јордан тајмса Марија Велдали, једна од неколико хиљада оних који живе у Јордану и са поносом истичу своје српско порекло, указује да мала држава као Јордан не може сама да донесе одлуку да се заустави рат.
“Имамо једну узречицу на арапском – једна рука не може да тапше сама и Јордан не може да тапше сâм. Треба да сви радимо заједно да бисмо имали мир. Питање је да ли Израел хоће мир”, додаје Велдали.
Шта предузимају јордански званичници
Сталне интензивне дипломатске активности јорданских званичника могу да се примете не само у разговорима сa арапским, већ и у разговорима са европским лидерима.
Једна од тема састанка јорданског краља и пољског председника, који је посетио Аман, била је како би могло да се помогне Гази и да се упути хуманитарна помоћ, да се међународна заједница више ангажује.
Они су након тога присуствовали и једној војној вежби у Јордану.