SAD uvele sankcije Gasprombanci: Da li ovo znači kraj evropske kupovine gasa od Rusije?

Pad spoljne temperature povećao je tokom novembra cene gasa u Evropi, a nove geopolitičke tenzije prete da izazovu novu energetsku krizu.

Cena gasa na holandskoj TTF berzi dostigla je u četvrtak, 21. novembra, najvišu vrednost u ovoj godini, a nakon što su Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele sankcije Gasprombanci.

Naime, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija sankcionisala je u četvrtak Gasprombanku, a u saopštenju je navedno da je to „još jedan veliki korak u sprovođenju obaveza koje su preuzeli lideri G7 da smanje rusku upotrebu međunarodnog finansijskog sistema za dalji rat protiv Ukrajine“.

Ovaj potez odlazeće administracije Džoa Bajdena zapravo ima za cilj da onemogući Evropi plaćanje za korišćenje ruskog gasa, i da se na taj način dodatno dalji smanji njegova upotreba na Starom kontinentu.

Iako su se države Evropske unije odmah nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine izjasnile da će prestati da kupuju ruske energente, to je u slučaju gasa išlo teže.

Evropska unija uspela je, na primer, prilično brzo i lako da zameni rusku naftu. Prema podacima Evrostata, Rusija je bila najveći dobavljač nafte Evropskoj uniji u četvrtom kvartalu 2021. sa udelom od 24,8 odsto. Međutim, zabrana uvoza nafte pomorskim putem dovela je do toga da u drugom kvartalu 2024. godine Rusija nije bila ni u prvih sedam zemalja po količini uvoza nafte u zemlje Evropske unije.

Međutim, u slučaju gasa čak je primećeno da su zemlje Evropske unije povećale uvoz. Podaci Evrostata pokazuju da je udeo tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije u drugom kvartalu 2024. godine povećan na 16,8 odsto sa 12,5 odsto koliko je iznosio u drugom kvartalu 2023. godine.

Evropske zemlje koje su nastavile da uvoze prirodni gas iz Rusije preko gasovoda su Mađarska, Slovačka, Austrija, Srbija, Bosna i Hercegovina. Zemlje koje su najveći uvoznici ruskog LNG-ja su Francuska, Španija i Belgija.

I Srbija u problemu zbog sankcija Gasprombanci

Generalni direktor Javnog preduzeća „Srbijagas“ Dušan Bajatović izjavio je proteklog vikenda da Srbija i Rusija rade na pronalaženju rešenja za nesmetano snabdevanje Srbije gasom nakon novih američkih sankcija koje su usmerene protiv Gasprombanke.

Bajatović je naveo da je odlukom o uključivanju Gasprombanke na listu sankcija, odlazeća američka administracija „pokušala da kazni sve evropske države koje kupuju gas od Rusije“.

„Najveći kupci ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) su Francuska, Španija i Belgija, a gasovod snabdeva Mađarsku, Slovačku i, naravno, Srbiju, kao i mnoge druge“, rekao je Bajatović za rusku državnu agenciju RIA Novosti, a preneli su domaći mediji.

Bajatović je izrazio nadu da će nova američka administracija imati drugačiji pristup rešavanju pitanja snabdevanja Evrope gasom i finansijskim sankcijama u cilju plaćanja neophodnih energenata.

„BRIKS Pay“ alternativa američkom sistemu plaćanja?

Iako na prvi pogled transakcije koje se obavljaju između Evrope i Rusije nemaju veze sa SAD, to baš nije tako, jer mnoge evropske banke koriste američki finansijski sistem za obradu transakcija.

Energetski stručnjak Velimir Gavrilović objasnio je za Danas da novi američki paket sankcija zapravo sprečava Gasprombanku da koristi finansijski sistem SAD.

„Gasprombanka je treća najveća banka u Rusiji, a Gasprom, kao najveći izvoznik prirodnog gasa, koristi svoju banku za naplatu prodatog gasa. Nove američke sankcije znače da Gasprombanka ne može uopšte da procesuira transakcije“, rekao je Gavrilović.

Navodi da su SAD ovu odluku donele nakon što je Evropska unija ponovo povećala uvoz gasa iz Rusije.

„Rusija je ponovo najveći izvoznik prirodnog gasa u zemlje Evropske unije. S druge strane, američki tečni prirodni gas (LNG) je tri puta skuplji od ruskog. Uvođenjem novih sankcija, SAD maltertiraju privrede Evropske unije i zbog toga i imamo pojavu deindustrijalizacije, naročito u sektorima i zemljama koje mnogo troše gas“, naveo je Gavrilović.

Ukazuje da je najbolji primer trenutne deindustrijalizacije zbog visokih troškova energije Nemačka. Podsetimo, Folksvagen je najavio zatvaranje fabrika u Nemačkoj, a i kompanija Ford Motors saopštila je nedavno da će smanjiti broj zaposlenih u Evropi za 4.000 do kraja 2027. godine i da će Nemačka biti najviše pogođena.

Najveća žrtva ovih sankcija, dodaje Gavrilović, jeste Evropska unija koja ima potrebu za jeftinim gasom, a sada nema način da plati nabavku gasa Gasprombanci.

Na pitanje šta su alternative, Gavrilović navodi da će ili Evropa odustati od ruskog gasa i kupovati američki koji je tri puta skuplji, ili da potraži alternativni mehanizam za plaćanje. Gavrilović navodi da bi on mogao ići preko „BRIKS Pay-a“.

„Pre mesec dana, zemlje BRIKS-a su lansirale svoj platni sistem koji se zove ‘BRIKS Pay’, gde su uključene sve članice i preko kojeg se obavljaju sve njihove međusobne transakcije. Ne znam da li su ostavili opciju za neku stranu koja nije članica BRIKS-a, što zemlje EU definitivno nisu“, ukazao je Gavrilović.

Međutim, objašnjava, dodavanje novih korisnika u sistem „BRIKS Pay-a“ ne bi bio problem, jer je reč o promeni softvera, već je pravo pitanje da li će SAD dozvoliti tako nešto.

„Pretpostavljam da za zemlje EU može da se otvori jedan od kanala ka ‘BRIKS Pay-u’ kako bi se realizovale ove transakcije. E sad, pitanje je da li Francuska, Nemačka i ostale zemlje smeju da pristupe tom platnom sistemu imajući u vidu da su saveznici sa SAD“, rekao je Gavrilović.

Dodaje da postoji i treća varijanta, a to je da Gasprombanka prihvati da plaćanja idu na račun Gasproma u nekim trećim bankama u Indiji ili Kini.

Sve u svemu, ističe da nove američke sankcije unose dodatnu peripetiju oko plaćanja, povećavaju troškove i dodaje da će na kraju sve to platiti krajnji kupac.

Šta sve utiče i šta bi sve moglo da utiče na rast cene gasa u Evropi

U poslednjih mesec dana na rast cene gasa u Evropi pre svega je uticalo hladno vreme koje prazni evropska gasna skladišta.

Prema podacima Aggregated gas storage inventory (AGSI) od 23. novembra ove godine, skadišta gasa u Evropi popunjena su skoro 88 odsto, dok je 1. novembra popunjenost iznosila 95 odsto.

Na rast cene gasa uticala je i odluka Gasproma da obustavi isporuku gasa austrijskom OMV-u 16. novembra. Ovakvu odluku Gasprom je doneo nakon što je OMV saopštio da će prestati da plaća gas Gaspromovom austrijskom ogranku, kako bi nadoknadio arbitražu od 230 miliona evra.

Cena gasa mogla bi drastično da poraste nakon 1. januara kada ističe ugovor između Rusije i Ukrajini o isporuci gasa. Gas koji iz Rusije ide preko ukrajinske teritorije i dalje dobijaju Mađarska, Slovačka i do pre nekoliko dana Austrija.

Ukrajina je rekla da neće nastaviti razgovore o obnavljanju sporazuma sa Rusijom.

Američke sankcije usmerene ka Gasprombanci dodatno komplikuju već komplikovanu situaciju na tržištu gasa u Evropi i prete novoj destabilizaciji kada je reč o isporuci gasa, ali i povećanju cena gasa.