Šansa? “Kako ide? Dobro ide”

Ali ima i onih koje to vide kao veliku šansu i hoće već sada da ulažu u Ukrajini. U tome ih podržava vlada kancelara Olafa Šolca, piše Dojče vele.

Na prvi pogled stvar deluje paradoksalno. Ukrajina se bori protiv ruskog agresora, a kraj rata se ne nazire. I uprkos toj činjenici, među nemačkim privrednicima vlada veliko interesovanje za mogućnostima investiranja u Ukrajini.

Ono što preduzeća privlači jesu šanse za ostvarivanjem velikih poslova. Zemlja je razorena, a za obnovu će biti potrebne ogromne sume novca. Do 2032. Ukrajini je potrebno 750 milijardi dolara, procenjuje vlada u Kijevu. Svetska banka navodi sumu od 411 milijardi dolara, a neki drugi stručnjaci spominju čak i bilion dolara.

Ukrajina ubrzava tempo

“Onaj ko već sada uloži u Ukrajinu, posle rata će zabeležiti dobru zaradu“, obećava ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Njegova računica je jasna: što se više stranih firmi bude angažovalo u Ukrajini, domaća privreda će imati bolje perspektive razvoja. Međunarodni monetarni fond u Ukrajini u 2023. očekuje privredni rast od dva odsto, odnosno 3,2 procenta dogodine.

Vlada u Berlinu podržava angažman nemačkih kompanija u Ukrajini. “Onaj ko danas investira u Ukrajini, investira u buduću članicu Evropske unije, zemlju koja će biti deo naše zajednice prava i našeg unutrašnjeg tržišta”, rekao je kancelar Olaf Šolc na nemačko-ukrajinskoj privrednoj konferenciji koja je ove nedelje održana u Berlinu.

Kako bi smanjila rizike onih firmi koje se odluče na ulaganja u Ukrajini, nemačka država im daje garancije i po pitanju investicija, ali i izvoza. Osigurane su čak i moguće štete koje nastanu u eventualnim borbenim dejstvima. To je “snažan signal“, kažu stručnjaci. Do sada je Nemačka izdala 14 takvih investicionih garancija za nemačka preduzeća s ukupnim obimom ulaganja od 280 miliona evra. Trenutno je u obradi 30 planiranih projekata, a na stolu je još 70 konkretnih projektnih ideja, kaže zamenik predsednika Odbora za istočnu Evropu nemačke privrede (Ost-Ausschuss der Deutschen Wirtschaft) Kristijan Bruh.

Pre rata je oko 2.000 nemačkih firmi poslovalo u Ukrajini i sa Ukrajinom. Samo je mali broj tih kompanija zbog rata odustao od posla s tom zemljom. To ne čudi nemačkog kancelara, jer je, kaže, svestan velikog ekonomskog potencijala te zemlje: “Ne samo u oblasti energije, na primer po pitanju vodonika, već isto tako i kod dobavljača, u sektoru agrara, IT-sektoru i po pitanju tzv. kritičnih sirovina”.

Prioritet je odbrambeni sektor

Nemačka je do sada Ukrajini stavila na raspolaganje 24 milijarde evra. Radi se i o civilnoj i o vojnoj pomoći. Time je Nemačka, nakon SAD, drugi najveći donator pomoći napadnutoj zemlji. S obzirom na to da se bliži zima, odnosno da se očekuju novi ruski napadi na ukrajinski energetski sektor, Nemci su već rezervisali 1,4 milijardi evra koje će poslati u okviru nove tranše. Konkretno, radi se o jednom dodatnom sistemu Patriot za protivvazdušnu odbranu, jednom dodatnom sistemu Iris-T, odnosno oklopnim vozilima tipa Gepard s pripadajućom municijom.

Kompanija Rajnmetal, koja proizvodi vojnu opremu, već je prilično aktivna u Ukrajini. Firma čije su deonice izlistane na berzi nedavno je registrovala preduzeće koje je osnovala zajedno s ukrajinskim državnim koncernom “Ukrainian Defense Industry” (JSC). Dogovoreno je da se zajedničkim snagama radi na servisiranju i održavanju opreme, montaži, proizvodnji i razvoju vojnih vozila, “za početak isključivo na državnoj teritoriji Ukrajine“, kako je potvrđeno iz Rajnmetala.

Za sada od poslovanja u Ukrajini najviše profitira sektor proizvodnje oružja. Od tog posla žele da profitiraju i druge nemačke kompanije. “Dan smo počeli radnim doručkom s predstavnicima 25 nemačkih preduzeća iz industrije naoružanja“, otkrio je na berlinskom poslovnom forumu Oleksandr Kamišin, ukrajinski ministar za strateške industrije.

Kako ide? Dobro ide!

A koliko dobro idu poslovi, to je na forumu objasnio Denis Birjes, član uprave “Flensburger Fahrzeugbau GmbH” (FFG). Ta nemačka kompanija koja ima sedište blizu granice sa Danskom, zapošljava 1.600 ljudi. A broj radnika raste, napominje Birjes. FFG je Ukrajini već isporučio ili će uskoro isporučiti 700 oklopnih vozila.

Nedavno je, kako kaže Birjes, firmu posetio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je tom prilikom ocenio da je FFG “najveći faktor podrške u Evropi kada se radi o kvantitetu oklopnih vozila za Ukrajinu”. Nemačka kompanija u međuvremenu je u Ukrajini registrovala i ćerku-firmu, i upravo je Birjes direktor te firme. “Ideja je da se vozila ne samo isporučuju, već i na održiv način o njima brine, i to najbolje zajedno sa Ukrajincima, timskim radom”.

Ono što kod Birjesa zvuči kao najnormalnija stvar na svetu, za druge nemačke preduzetnike je ipak i dalje povezano s brojnim pitanjima. Šta bi recimo proizvođači mašina trebalo da urade kad njihova tehnika koju izvezu u Ukrajinu ne funkcioniše savršeno? Ili ako je treba popraviti? Za Ukrajinu je, naime, na snazi upozorenje nemačke vlade po pitanju putovanja u tu zemlju. Dakle, nijedna firma iz Nemačke ne može tek tako da pošalje svoje inženjere ili montažere u zemlju koja je u ratu.

Popravka voza preko Zuma

Za takve stvari postoji Zum, uzvraća ministar Kamišin. “Dok sam još radio u železnici, mi smo opsežne popravke na jednom vozu obavljali samo uz pomoć video-asistenata.“ Taj voz već godinu dana vozi bez ikakvih problema, dodaje on. I kaže da ima još sličnih primera kako se tehničko savetovanje može obaviti i digitalnim putem. To funkcioniše i kod firmi koje se bave naoružanjem, dodaje ukrajinski predstavnik: “Rat i kovid su nas naučili kako da se nosimo i sa teškim situacijama.”

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.