– Nisam imao zanat u rukama, nisam završio fakultet, u početku nije bilo lako. Svi koji ovo imaju jednostavnije im je da se snađu u inostranstvu – priča Dević o motivima za odlazak u Švajcarsku.
Blic preporučuje
Dević se posla rata zaposlio u Državni arhiv, gde je imao solidnu platu od 400 evra i imao pristojan život, stanujući u porodičnom stanu. Danas je kućepazitelj u švajcarskoj školi.
Zajedno sa ženom Vesnom i ćerkom Unom lepo živi od svoje zarade na ovom poslu. Dodaje da sve zavisi od toga koliko čoveku novca treba za pristojan život, te da je on uvek išao korak po korak.
– Ako radiš na dobrom mestu onda možeš fino i da zaradiš, ali sve zavisi od toga koliko čoveku treba, rekao je Dević, ali nije precizirao koliko zarađuje, već je samo rekao da je zarađuje mnogo za srpske uslove.
“Standard u Švajcarskoj previsok”
– Samo je ovde i standard previsok, kada, recimo, uporedim sa Sarajevom, to je i 10 puta više, a poređenje sa Beogradom je nešto drugo. Ali, ako stavimo sve na papir koliko čega može da se kupi za prosečnu platu od 6.600 franaka, koliko ona iznosi u Švajcarskoj, onda shvatiš da je ovde mnogo lakše živeti – objasnio je Dević.
On otplaćuje kredit za stan bez ikakvih poteškoća. Dodao je da je život u Cirihu papren, ali da to nije baš slučaj u drugim gradovima.
Foto: Marica Jovanović / RAS Srbija
– Ovde uglavnom većina kupuje stan od oko 100 kvadrata. Plaća se 20 odsto u gotovini i zavisi sve od toga kolika je kamata u tom trenutku. U trenutku kada je kupljen stan ona iznosila 1,05 odsto i fiksna je u narednih 10 godina. Posle toga ponovo pregovaraš sa bankom. Kamata može da ide dole, ali i gore – kaže on. Za režije, (grejanje, voda, otpadne vode i održavanje zgrade) dođe račun koji iznosi oko 30 odsto rate.
On dodaje da je u Švajcarskoj rata od 900 evra mesečno za stambeni kredit malo.
Cena struje u Švajcvarskoj
– Struja se plaća na dva meseca i to je oko 70 evra, a ono što je dobro je da iznosi nisu previsoki i cele godine se izdvaja isto, što znači da nema čitanja struje. Na kraju se samo podvuče crta, ako si pretplatio – novac ti se vrati ili doplatiš, ali to se retko događa – objasnio je Dević.
Zdravstveno osiguranje
Velika stavka za porodični budžet je zdravstveno osiguranje.
– U Švajcarskoj postoji osnovni paket koji podrazumeva kućnog doktora i to košta oko 300 evra mesečno, a plaća ga svako. Takođe, postoji i dodatno izdvajanje za lečenje, a cena je različita od kantona do kantona, dok je za decu mnogo povoljnije tj. okvirno 50 odsto od osnovne cene za odrasle – kaže on i dodaje da je dobra stvar da, ko ima malu platu, na kraju godine dobija povraćaj novca koji se uplaćuje u zdravstveno osiguranje, što važi i za porez na male plate.
Foto: shutterstock
Plate u Švajcarskoj
Plate su, kako kaže Dević, kompletne, odnosno svi dobijaju celu platu bez odbijanja poreza, a porez se plaća godišnje.
– Međutim, ni to nije isto za sve. Svako kada dođe ovde, regularno, najpre dobije B vizu i njemu se porez odbija na mesečnom nivou, a ko ima stalni boravak, C viza, plaća na kraju godine ili porodični porez – kaže on.
Obdanište je obavezno za sve i potpuno je besplatno, a u državnim obdaništima ima mesta za svu decu, a ako neko ne želi da upiše dete tu, onda može u privatan vrtić koji se plaća.
Osnovna škola je takođe besplatna i Devića je za šest godina izdvojio oko 400 evra, a to podrazumeva izlete, ekskurzije i slične aktivnosti deteta.
Gradski prevoz u Švajcarskoj
Gradski prevoz u Švajcarskoj je jedna od najskupljih stavki u kućnom budžetu čak i za same Švajcarce i košta gotovo 4.000 evra godišnje, ali mogu da se koriste sva prevozna sredstva i putuješ gde god hoćeš.
Postoji i tzv. halb taks, koji iznosi 160 franaka za 365 dana, s tim što sa njim kasnije plaća 50 odsto cene karte.
Devićeva žena radi samo 20 odsto radnog vremena, ne zato što mora već, zato što želi.
– Mogli bismo da živimo i bez njenog posla, ali ona želi da radi. Nismo ovde zbog novca, ova zemlja pruža mogućnosti kvalitetnog, mirnog života, zdravije je vaspitanje deteta i prvenstveno smo ovde zbog toga. Novac je bitan, ali je sreća dece uvek na prvom mestu.
Devići žive u malom gradu, na oko 20 kilometara od Sent Galena. Dević se ovde potpuno pronašao i oseća ovu zemlju kao dom, iako često putuje u Sarajevo i kod rođaka u Srbiju i kako kaže, nije pravi gastarbajter jer ne sakuplja pare da se vrati u BiH.
– Ovde sam svoj na svome. Rado ću uvek dolaziti i u Sarajevo i u Beograd, ali samo turistički. I kada odem u penziju neću se vratiti, ali ću sigurno više vremena provoditi tamo. Ako nekad i poželim da se vratim za stalno u tom trenutku ću razmišljati o kupovini stana, ali neću sada da pravim vikendicu, pa da me 20 godina čeka – kaže Bahrudin Dević.
“Naši ljudi sede na dve stolice”
Prema Devićevom mišljenju, problem naših ljudi je što žive na dve stolice, grade u domovini, a žive ovde:
– To su radili i naši roditelji. Zato im je sve skupo. Nije normalno da kupuješ auto od 50.000 evra, a isto toliko godišnje zarađuješ – kaže Bahrudin.
(Izvor: Kurir.rs)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.