O tome su u emisiji Signali, na Radio-televiziji Vojvodine, govorili Goran Filipović, predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Goran Vasić, predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, i Nedeljko Savić, predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“.
Filipović je rekao da je za njega reprezentativno udruženje ono udruženje koje ima snagu traktora na ulici, te da on po tome meri jačinu udruženja
„Mi tu imamo Klub poljoprivrednika koji ima oko 100 članova, od kojih se uglavnom svi podržavaju proteste. Kada dođe do protesta, izlaze na ulicu, jer nisu zadovoljni činjeničnim stanjem“, kaže on.
Filipović objašnjava da se uvek nešto ispregovara i samo delimično bude ispunjeno i a da se nadležni menjaju bukvalno na šest meseci, te da poljoprivrednicima ne ostaje ništa drugo da idu iz protesta u protest.
„Naš Klub poljoprivrednika iz Kisača podržava Inicijativu za opstanak poljoprivrednika Srbije, a to udruženje je na nivou cele Republike Srbije. Povrtara ima u manjem broju, počeli su da nam se javljaju iz Šumadije sad u zadnje vreme, prošli vikend smo bili gosti njima u Topoli. Obišli smo te mlade voćare i saslušali njihove probleme, oni su voljni da podrže Inicijativu, tako da mi radimo na tome da se proširujemo, jer mi nismo lokalno udruženje, nego smo na nivou cele republike“, objašnjava on.
Nedeljko Savić kaže da se u njegovom udruženju nalaze uglavnom ratari, da je stočarstvo vrlo malo razvijeno, jer su ljudi imali izbora samo da prodaju to što su imali krava.
„Znači, ostali su samo ratari da se bore. Naše udruženje osnovano je 2009. godine. Moram da kaže da traktori nikad nisu prva stvar koja se radi. Prvo dođe do nekih poziva za razgovore, pa onda razgovora, pa kad ne možemo da se čujemo, onda se traktori isteruju na ulicu. To nikome nije cilj, to je krajnja mera kada hoćemo da se bolje čujemo“, objašnjava on.
Savić dodaje da je očigledno da su poljoprivrednici do 2022. godine ćutali.
„Znači, 2012. godine su smanjene subvencije sa 12.000 na 4.000 dinara. Poljoprivrednici su sve to prošli, a sada su došla neka druga vremena, malo su se smenile generacije“, kaže on.
Savić kaže i da je u udruženjima koja su 2011. godine vodila poslednje velike proteste neka generacija starija od njih, ali da malo mlađi hoće da se bore za prava poljoprivrednika.
„Mi smo reprezentativni onoliko koliko imamo volje da se borimo. Postoji neki prvi red ljudi, to je Upravni odbor, onda ima neka naša Skupština, a ja ispunjavam odluke Upravnog odbora. Da kažemo da imamo negde oko 60 ljudi u Skupštini i da imamo negde oko 450 članova. Mi smo neke članove nasledili, tu su neki ljudi koji sada imaju 60 godina, ja imam 40, znači mlađa generacija“, kaže on.
Savić dodaje i da tu ima ljudi koji su osnovali udruženje, da su oni još uvek tu sa njima, rade poljoprivredu, ali da ima puno slučajeva da su njihovi potomci otišli u inostranstvo.
Goran Vasić kaže da je sedište njegovog udruženja u jednom selu kod Šapca i da okuplja proizvođače iz mačvanskog okruga, iz opštine Šabac, Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Loznica
„Imamo 84 člana udruženja koja plaćaju članarinu redovno godišnje, to je po statutu, ko plati članarinu član je udruženja, ko ne plati, mi možemo ovako kao simpatizera da ga smatramo“, kaže on.
Vasić ističe da sebe nikad nisu etiketirali da su najveći, ali da sigurno može da kaže da je njegovo udruženje ono koje je za opšte interese svih proizvođača mleka na celoj teritoriji Srbije u zadnjih 15 godina najviše doprinelo.
Goran Filipović kaže da je za ove dve godine urađeno je puno, da su subvencije 4.000 dinara i 2.000 dinara za dizel.
„Mi smo došli sad da pričamo o 28.000, 34.000, 40.000 sa gorivom… znači, to je sve puta sedam. Nisam zadovoljan sa dinamikom isplate. Rečeno je – dve nedelje povrat akcize. To zna da ode u dva meseca, da ljudi čekaju, a to je jako bitno stavka. Jer to je bukvalno trećinu para nam vraća država, a mi hoćemo da nam akciza bude odmah skinuta na pumpi. Onda kad ti treba gorivo, tu ti je, imaš novca za to, a ne ako nemaš para, čekaš još dva meseca, dok ti država vrati akcizu“, ističe on.
Filipović kaže da oni stalno traže da bude gorivo bez akcize na pumpi, te da njih interesuju najviše ta sistemska rešenja.
„Onda insistiramo na robnim zapisima, javnim skladištima, berzi, PIO fondu, tu su ogromni problemi koji se ne rešavaju dve godine. Mi smo od početka, od avgusta 2022. godine tražili 300 evra i oni su nam u novembru predočili da je to izvodljivo, ali da bude uslov da poljoprivrednici uzimaju sertifikovano seme i da pravdaju računima. Onda su nam rekli da će biti rebalans budžeta u junu i u septembru pare za to seme. Sada je rebalans u oktobru, a pare do Nove godine“, kaže on.
Nedeljko Savić kaže da je njegovo udruženje podržali kolege u Kisaču, da su uputili prvi zahtev za sastanak sa ministrom, te da on nije dolazio jedno vreme.
„Na prvom sastanku ministar nije bio pripremljen. Mi smo normalno izgubili taj dan, to svoje vreme. Sledeći sastanak, ministar nije znao da nam objasni problematiku vezanu za tih 17.000 dinara za sertifikovano seme. Druga tačka je bila da se obavi javni poziv za parcele po drugom osnovu, a treća tačka da se objavi javni poziv za 100.000 dinara po mlečnoj junici. Oni su nama to predočili i rekli su to toliko može, prihvatate ili ne prihvatate, mi smo sagledali naše kapacitete i prihvatili smo to“, objašnjava on.
Savić dodaje da u sporazumu navedeno još i smanjenje kvota za uvoz mleka i mlečnih proizvoda, hitno ukidanje zabrane izvoza rafinisanog i nerafinisanog ulja, pošto smo imali zabranu
„Tražili smo analizu tržišta i uređenje berze i tražili smo uključivanje predstavnika poljoprivrednika u izradu desetogodišnje strategije za razvoj poljoprivrede. Tražili smo datume kada će to biti ispunjeno. To je sve stavljeno na papir, potpisan je sporazum, garant je bio premijer Republike Srbije, to je taj sastanak 18. jula, a 22. jula je potpisan sporazum“, navodi on.
Celu emisiju Signali možete da pogledate ovde.