Za mnoge Evropljane, paljenje svetla ili otvaranje slavine za toplu vodu uobičajene su radnje koje često uzimaju zdravo za gotovo. Međutim, skoro 42 miliona ljudi širom Evrope nije u stanju da efikasno zagreva svoje domove, zbog čega Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) poziva na dodatne mere. Prema podacima Evrostata, energetsko siromaštvo pogađa oko 9,3 odsto stanovništva. Ali nedavni rast cena energije i ruska invazija na Ukrajinu učinili su situaciju posebno teškom za ugrožene grupe, uključujući starije osobe, samohrane roditelje – od kojih su mnogi žene – mlade ljude, migrante i izbeglice.
Foto: Rina
Energetsko siromaštvo, termin koji opisuje nedostatak pristupa bezbednoj i pouzdanoj energiji, često primorava domaćinstva da smanje svoje potrebe za energijom na nivo koji negativno utiče na zdravlje i dobrobit njihovih stanovnika. Ova realnost proizilazi iz tri osnovna faktora: visokih troškova energije za domaćinstva, niskih prihoda i loših energetskih performansi zgrada i uređaja. U praksi to često znači da neka domaćinstva i ugrožene grupe smanjuju raspoloživi prihod, primoravajući mnoge da biraju između grejanja i hrane.
Blic preporučuje
Efikasnost u zgradama
Paketi čiste energije za sve Evropljane (2019) uključivali su odredbu za praćenje energetskog siromaštva i različite zaštite za ugrožena domaćinstva. Ovaj paket zahteva od svake članice da uspostavi integrisane desetogodišnje nacionalne energetske i klimatske planove (NECP) za period 2021-30. U NECP-ovima, zemlje članice EU moraju da opišu svoje politike i mere za identifikaciju, praćenje i rešavanje energetskog siromaštva.
Foto: Vesna Lalić / Ringier
Strategija Renovation Vave 2020 uključuje tri glavna prioriteta: borbu protiv energetskog siromaštva, poboljšanje javnih zgrada i dekarbonizaciju tehnologija grejanja i hlađenja. U međuvremenu, nedavno revidirana Direktiva o energetskim performansama zgrada je ključni zakonodavni deo ove strategije. Njegov cilj je da poboljša energetsku efikasnost u zgradama i učini da zgrade EU budu klimatski neutralne do 2050. godine.
Uredba iz 2023. kojom se uspostavlja Fond za socijalnu klimu (SCF) ima za cilj da pruži finansijsku pomoć zemljama članicama za podršku ugroženim domaćinstvima, uključujući i ona pogođena energetskim siromaštvom. Ovaj fond bi trebalo da oslobodi približno 65 milijardi evra za ulaganje u energetski efikasnije zgrade i mobilnost sa nižim emisijama i za finansiranje privremene novčane pomoći za ugrožena domaćinstva. Da bi pristupile ovom finansiranju, zemlje EU moraju podneti svoje planove za socijalnu klimu do juna 2025.
Glavna inicijativa EU je Savetodavni centar za energetsko siromaštvo (EPAH) – centralna evropska platforma za ekspertizu energetskog siromaštva koja pruža direktnu podršku, onlajn obuku i rezultate istraživanja za lokalne vlasti i sve zainteresovane strane u borbi protiv energetskog siromaštva u Evropi i za izgradnju saradničku mrežu.
Imaju struju, ali je ne koriste
U aprilu je EPAH objavio svoj drugi priručnik koji vodi zemlje članice u identifikaciji najefikasnijih i održivih mera na lokalnom nivou za borbu protiv energetskog siromaštva. On pruža osnovnu metodologiju koju lokalne zajednice mogu prilagoditi svom kontekstu i potrebama.
Cilj je osigurati da svako domaćinstvo, bez obzira na socio-ekonomski status, ima jednake mogućnosti u održivoj energetskoj budućnosti. Iako u Hrvatskoj još uvek ne postoji jedinstvena i prihvaćena definicija energetskog siromaštva, u raznim dokumentima EU najčešće se koristi definicija prema kojoj se kućanstvo može opisati kao domaćinstvo u riziku od energetskog siromaštva ako troškovi energije predstavljaju više od 10 posto ukupne cijene energije. prihod domaćinstva.
Prema izveštaju UNDP-a, od 2000. godine pristup električnoj energiji se dramatično povećao širom sveta, skočivši sa 75 odsto svetske populacije na 90 odsto do 2020. godine. Međutim, sam pristup malo znači kada nema struje, nepouzdan ili preskup za korišćenje. Za previše ljudi širom sveta, novostečeni priključci na usluge električne energije nisu doneli značajne koristi u njihovom svakodnevnom životu. Tako je 2020. godine oko 1,18 milijardi ljudi bilo energetski siromašno i nije moglo da koristi struju, što je ukupno 60 odsto više od 733 miliona ljudi koji te godine uopšte nisu imali pristup struji. Opsežno istraživanje, koje je koristilo i satelitske snimke, otkrilo je da postoji 447 miliona ljudi koji uopšte ne koriste struju, uprkos tome što su prema zvaničnoj statistici naelektrisani.
Ovo može ukazivati na probleme sa kvalitetom podataka ili pokrivenošću, ali takođe implicira nedostatak snabdevanja električnom energijom, bilo zbog čestih nestanka struje, kvarova opreme ili nedostataka u distributivnoj mreži. Neki priključeni potrošači takođe odlučuju da ne koriste struju, možda zato što nemaju pristup uslugama ili uređajima koji bi je učinili korisnim, ili zato što ne mogu sebi da plate račune za struju. Prepreke za produktivnu upotrebu električne energije ostaju visoke za mnoge u zemljama u razvoju.
Bez stalnog pristupa pouzdanoj i pristupačnoj energiji, čak i oni u elektrificiranim područjima propuštaju mnoge prednosti električne energije. Posledice energetskog siromaštva mogu biti ozbiljne, uključujući ozbiljnu štetu po fizičko zdravlje i mentalno blagostanje, socijalnu isključenost, stigmatizaciju i ograničenje društvenih, političkih i ekonomskih mogućnosti.
(Poslovni dnevnik)